Gotovo svaki četvrti radnik u Evropi je migrant: Delimičan uzrok tome je starenje stanovništva

Migranti igraju sve važniju ulogu na tržištima rada s visokim dohotkom, pokazuju podaci koje je danas objavila Međunarodna organizacija rada (ILO) u Ženevi.

Luis Boza/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia Imigracioni centar u Lisabonu

U severnoj, južnoj i zapadnoj Evropi udeo migranata je porastao sa 22,5 posto na 23,3 posto između 2013. i 2022.

Udeo migranata u radnoj snazi ​​posebno je visok u Evropi, Severnoj Americi i arapskim zemljama.

Starenje stanovništva

To je delimično zbog starenja stanovništva u tim regionima.

Migranti zauzimaju radna mesta ljudi koji odlaze u penziju, a raste potražnja za negovateljima starijih osoba.

Pojam "migrant" odnosi se na svakoga ko radi u zemlji koja nije njegova domovina.

ILO uključuje i osobe sa radnim vizama i migrante bez dokumenata koji rade u zemlji domaćinu.

Dobre dve trećine njih bilo je zaposleno u uslužnoj delatnosti, u poređenju sa otprilike polovinom domaćeg stanovništva, pokazuju brojke.

Širom sveta, udeo migranata u ukupnoj radnoj snazi ​​bio je 4,7 posto u 2022, dok  ILO procenjuje ukupan broj migranata na globalnom nivou na 284,5 miliona.

Među imigrantima veća stopa nezaposlenosti

Oko 255,7 miliona njih bilo je starije od 15 godina, dakle radno sposobno.

Bilo je 167,7 miliona zaposlenih, što je 30 miliona više nego 2013. godine.

Stopa nezaposlenosti među imigrantima iznosila je 7,2 odsto,  nešto više nego kod domaćeg stanovništva (5,2 posto).

ILO kaže da bi razlozi za to mogli uključivati ​​jezičke barijere, nepriznate kvalifikacije ili diskriminaciju.

(M.A./EUpravo zato/index.hr)