- Hrvatska traži snažnije prisustvo Frontexa na zapadnoj granici BiH, jer tvrdi da većina neregularnih migranata ka Hrvatskoj dolazi tim pravcem.
- Frontex već sarađuje sa državama Zapadnog Balkana, a u BiH je raspoređeno 130 službenika uz nadzor granice, obuku i razmenu informacija.
Evropska kontrola migracija sve se više proteže i izvan granica Evropske unije. Na Zapadnom Balkanu Frontex već sarađuje sa više država, a najnoviji zahtev, koji je stigao iz Zagreba, pokazuje koliko je za EU važna kontrola pravca koji vodi preko Bosne i Hercegovine ka Hrvatskoj.
Frontex je poslednjih godina postao jedan od ključnih instrumenata evropske politike upravljanja spoljnim granicama. Njegove aktivnosti više nisu ograničene na teritoriju država članica EU. Evropska agencija sarađuje sa zemljama Zapadnog Balkana, učestvuje u zajedničkim operacijama, pruža tehničku podršku i razmenjuje informacije sa njihovim graničnim službama.
Na prostoru od Albanije i Severne Makedonije, preko Srbije i Crne Gore, do Bosne i Hercegovine, tako se postepeno razvija mreža evropske saradnje u kontroli granica i migracionih tokova.
Frontex trenutno ima gotovo 500 službenika raspoređenih širom Zapadnog Balkana, dok se zajedničke operacije odvijaju u Albaniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.
Zagreb traži snažnije prisustvo Fronexa
Najnoviji zahtev stigao je iz Zagreba. Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović rekao je 22. septembra da Hrvatska želi snažnije prisustvo Frontexa na zapadnoj granici Bosne i Hercegovine, na pravcu kojim migranti pokušavaju da stignu do Hrvatske.
Prema njegovim rečima, više od 95 odsto neregularnih migranata koji zapadnobalkanskom rutom dolaze u Hrvatsku stiže iz pravca Bosne i Hercegovine. Božinović je rekao da su aktivnosti Frontexa u BiH trenutno uglavnom usmerene na aerodrom i istočni deo zemlje, ali da je za Hrvatsku posebno važna zapadna granica BiH.
"Ono što nas najviše interesuje jeste zapadna granica, gde migranti uglavnom pokušavaju nezakonito preći na područje Hrvatske", rekao je Božinović.
Time je Zagreb otvorio pitanje koje prevazilazi samu hrvatsko-bosanskohercegovačku granicu: koliko daleko od teritorije EU treba da počinje evropska kontrola migracionih tokova?
Frontex je već duboko u regionu
Saradnja sa državama Zapadnog Balkana nije nova. Statusni sporazumi omogućili su Frontexu da sprovodi operativne aktivnosti u više zemalja regiona. Evropska komisija je u junu 2025. navela da agencija već ima gotovo 500 službenika u regionu, uz zajedničke operacije u Albaniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.
Bosna i Hercegovina je u junu 2025. potpisala statusni sporazum sa EU, koji omogućava Frontexu da, na zahtev vlasti BiH i na osnovu operativnog plana, raspoređuje timove za upravljanje granicom.
Saradnja sa BiH sada više nije samo na papiru.
Raspoređivanje pripadnika Frontexa u Bosni i Hercegovini zvanično je počelo u novembru 2025. godine, nakon usaglašavanja operativnog plana. Prema podacima Granične policije BiH, do sredine 2026. godine na državnoj granici bilo je raspoređeno "130 Frontex službenika".
Frontex je zajedno sa Graničnom policijom BiH radio na nadzoru granice, obuci, razmeni informacija i jačanju tehničkih kapaciteta. Tokom posete BiH u junu 2026. potpisan je i sporazum o prenosu opreme namenjene unapređenju nadzora i zaštite državne granice.
Tako se na mapi regiona pojavljuje svojevrsna mreža: Albanija - Severna Makedonija - Srbija - Bosna i Hercegovina - Hrvatska, uz Crnu Goru kao dodatnu tačku regionalne saradnje.
To, međutim, nije jedna jedinstvena "Frontex granica". Ovlašćenja agencije, obim operacija i način raspoređivanja službenika razlikuju se od države do države.
Ono što je zajedničko jeste sve intenzivnija saradnja EU sa zemljama koje se nalaze pre spoljne granice Unije.
Zašto je BiH posebno važna?
Bosna i Hercegovina je jedna od ključnih tačaka Zapadnobalkanske rute, jer deo migranata iz BiH pokušava da preko Hrvatske uđe u EU i šengenski prostor. Zato Zagreb želi snažnije prisustvo Frontexa upravo na zapadu BiH.
Iako je broj nezakonitih prelazaka granice BiH u 2025. pao za 61,5 odsto, na 4.352 registrovana slučaja, ruta i dalje ostaje aktivna. IOM je samo od aprila do juna 2026. anketirao 1.935 migranata u šest zemalja regiona, prateći njihove rute i planirane destinacije.
Brojke pokazuju da se migracioni tok menja, ali Zapadni Balkan i dalje ostaje važan pravac prema EU.
Nova pravila menjaju i evropski sistem
Širenje saradnje Frontexa na Zapadnom Balkanu dolazi u trenutku kada Evropska unija istovremeno menja sopstveni sistem migracija i azila.
Od juna 2026. godine primenjuje se novi Pakt EU o migracijama i azilu, koji je doneo zajednička pravila za registraciju i proveru neregularnih dolazaka, procedure azila, povratak i raspodelu odgovornosti među državama članicama.
Nova pravila predviđaju obaveznu registraciju neregularnih dolazaka i provere identiteta, bezbednosnih i zdravstvenih rizika, kao i procenu ranjivosti. Istovremeno, države članice koje se suoče sa nesrazmernim migracionim pritiskom mogu dobiti dodatnu operativnu podršku EU, uključujući angažovanje Frontexa.
Pakt takođe uvodi stalni mehanizam solidarnosti među državama članicama, sa ciljem da zemlje koje su pod većim migracionim pritiskom dobiju pomoć drugih članica.
Drugim rečima, Brisel istovremeno uređuje šta se događa **na samoj granici EU** i jača saradnju sa državama koje se nalaze pre te granice.
Upravo tu se nalazi šira evropska priča iza hrvatskog zahteva. Kada Frontex sarađuje sa graničnim službama Srbije, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore ili BiH, deo evropske migracione politike sprovodi se izvan teritorije Unije.
Za zemlje regiona to znači više opreme, obuke, razmene informacija i mogućnosti za zajedničke operacije. Istovremeno, rastuće prisustvo Frontexa otvara pitanja nadzora granica i zaštite prava ljudi koji traže međunarodnu zaštitu.
Novi Pakt EU o migracijama i azilu upravo zato istovremeno jača kontrolu spoljne granice, ubrzava procedure i naglašava zaštitu prava tražilaca azila.
Frontex širi evropsku saradnju od Albanije do Hrvatske
Zagreb sada traži snažnije prisustvo Frontexa na zapadu Bosne i Hercegovine, ali taj zahtev dolazi u trenutku širenja evropske saradnje u kontroli migracija širom Zapadnog Balkana.
Frontex je u junu 2025. imao gotovo 500 službenika u regionu, dok je u BiH tokom 2026. raspoređeno 130 pripadnika agencije.
Istovremeno, novi Pakt EU o migracijama i azilu, koji se primenjuje od juna 2026, donosi nova pravila za kontrolu spoljne granice, azil i povratak.
Zato priča više nije samo o hrvatskoj granici. Od Albanije i Severne Makedonije, preko Srbije, Crne Gore i BiH, do Hrvatske, Frontex sve više postaje deo regionalne kontrole migracija.
Ključno pitanje sada je kako će ta evropska saradnja izgledati na granicama regiona?
(EUpravo zato.rs)