Zvaničnici Evropske komisije i 15 država članica diskretno su se u utorak sastali sa delegacijom talibana u pokušaju da ubrzaju deportaciju avganistanskih migranata.
Sastanak u Briselu, čiji detalji i lokacija nisu objavljeni, oštro su kritikovali progresivni poslanici i organizacije civilnog društva zbog saradnje sa autoritarnim režimom koji redovno krši ljudska prava.
Skupom je kopredsedavala Švedska, jedna od zemalja sa najvećim udelom Avganistanaca po glavi stanovnika.
Pošto EU zvanično nije priznala talibansku vladu, koja je preuzela vlast nad Avganistanom 2021. godine, razgovaralo se van institucionalnih prostorija Komisije i na strogo tehničkom nivou.
Glavna tema je bio povratak neregularnih avganistanskih migranata "koji su počinili teška krivična dela ili predstavljaju bezbednosnu pretnju", naveo je portparol Komisije u saopštenju.
Evropske zemlje često nisu u mogućnosti da ih vrate jer avganistanske vlasti odbijaju da ih prime nazad.
"Izuzetno je važno da ti kriminalci budu deportovani. A to danas nije moguće. Oni ne žele da sarađuju. Ne žele da se vrate kući", poručio je švedski ministar za migracije Johan Forsel.
Avganistanski migranti veliki problem za EU
Oko 200 avganistanskih državljana u Švedskoj čeka deportaciju nakon što su osuđeni za teška krivična dela, poput silovanja ili trgovine narkoticima. Odgovarajući na kritike, Forsel je naveo da njegova vlada nekada mora da pregovara i sa diktaturama kako bi "zaštitila švedske interese".
Komisija nema podatke o tome koliko Avganistanaca širom Evrope snosi odgovornost za teška krivična dela ili predstavlja bezbednosnu pretnju.
Međutim, pozivnica upućena talibanima pominje samo povratak "avganistanskih državljana koji nemaju pravo boravka u EU", bez navođenja kriminalne komponente.
Evropska unija želi da poveća broj deportacija migranata koji ilegalno borave na njenoj teritoriji, što trenutno iznosi 29 odsto.
Deportacije su se pokazale naročito teškim kada je reč o Avganistancima, koji su bili među najbrojnijim državljanima kojima je naređeno da se vrate u svoju zemlju 2025. godine.
Prema podacima Eurostata, od 14.270 avganistanskih državljana kojima je naloženo da napuste EU u prvih devet meseci prošle godine, samo 340 je zaista vraćeno, što predstavlja stopu povratka od dva odsto.
Migranti nastavljaju da dolaze
U međuvremenu, dolasci u Evropu se nastavljaju. Više od 3.300 Avganistanaca ilegalno je prešlo granice EU u prva četiri meseca 2026, uglavnom preko istočnomediteranske rute, dok je više od 63.000 avganistanskih državljana zatražilo azil u EU 2025. godine. Ta brojka čini oko 10 odsto ukupnog broja tražilaca azila.
Uprkos svemu, u pitanju je samo deo avganistanske dijaspore koja je pobegla nakon povratka talibana na vlast 2021. godine. Procene govore da više od 90 odsto raseljenih Avganistanaca živi u susednim zemljama, posebno u Iranu i Pakistanu.
Komisija je u međuvremenu preduzela kontroverzan korak i uspostavila kontakt sa talibanima, pod sve većim pritiskom država članica.
U oktobru je 19 zemalja članica, zajedno sa Norveškom, potpisalo pismo kojim se traži zajednički pristup za rešavanje problema deportacija, ističući da je neophodan i direktan kontakt sa Kabulom.
Tehnički kontakti traju već mesecima, a sastanak koji se juče održao bio je nastavak posete EU delegacije Kabulu u januaru.
"Sramno poglavlje"
Podsetimo, kada su se američke snage povukle iz Avganistana 2021. godine, talibani su se vratili na vlast i zaveli strogi režim sa mnogo ograničenja i zabrana, pogotovo kada je reč o ženama i njihovom kretanju i obrazovanju.
Evropska unija nije priznala talibanski režim kao legitimnu vladu, već vodi politiku takozvanog "operativnog angažmana".
Pojedini poslanici Evropskog parlamenta i civilno društvo smatraju da je saradnja sa njima "crvena linija", i strahuju da takvi kontakti vode normalizaciji odnosa sa režimom poznatim po ozbiljnim kršenjima ljudskih prava.
Prema Indeksu vladavine prava, Avganistan je rangiran kao 140. od 142 zemlje.
Kritičari su takođe otvorili pitanje eventualne finansijske nadoknade koju bi Brisel mogao dati talibanskoj vladi u zamenu za prihvatanje svojih državljana. Komisija tvrdi da dijalog za sada ne podrazumeva političke obaveze.
Poslanica Sesilija Strada, iz redova socijalista, sastanak je opisala kao "sramno poglavlje za Evropu", navodeći da se time daje legitimitet "režimu koji gazi prava žena i devojčica i nameće sistem rodnog aparthejda".
U nedavno usvojenoj, neobavezujućoj rezoluciji, Parlament je pozvao Komisiju da ne normalizuje odnose sa talibanima, uz žaljenje što su oni pozvani u Brisel.
Slično tome, iz novog migracionog zakona uklonjena je odredba koja bi omogućila razgovore sa nepriznatim entitetima trećih zemalja o readmisiji.
Evropski savet za izbeglice smatra da Avganistan ne može da bude bezbedna zemlja za povratak zbog pogoršanja ljudskih prava, nedostatka pravne zaštite i stalnog rizika od progona.
(EUpravo zato/Euronews)