Pre tačno jedne decenije, ostrvo Lezbos u Egejskom moru bilo je simbol solidarnosti Evrope prema izbeglicama, prva tačka slobode za stotine hiljada migranata koji su bežali iz svojih zemalja. Danas, to isto ostrvo predstavlja novo lice evropske migrantske politike - više kontrole, manje empatije i institucionalizovan otpor prema dolascima migranata.
Grčki ribar Tanos Marmarinos, koji je tada iz kreveta ustajao usred noći da bi spasavao žene i decu iz gumenih čamaca, danas bi zbog iste te pomoći mogao završiti u zatvoru. Uprkos tome, kaže da bi ponovo sve isto učinio prenosi Rojters.
Međutim, zakon iz 2021. godine propisuje da svako ko pomaže migrantima pri dolasku u Grčku može biti optužen za omogućavanje ilegalnog prelaska granice ili čak za saradnju sa kriminalnim grupama.
Ova pravila deo su šire strategije Evropske unije da obeshrabri masovne dolaske migranata, posebno nakon 2015. godine kada je više od milion ljudi stiglo u Evropu preko Grčke. Broj dolazaka od tada je drastično smanjen, sa vrhunca od 885.000 te godine, na oko 240.000 u celoj EU tokom 2024, prema podacima Fronteksa. Na Lezbos je prošle godine stiglo oko 11.200 migranata, prema UNHCR-u.
Ali to ne znači da je ruta ugašena. Naprotiv, tragedije se i dalje dešavaju. Vijesti navode da je u aprilu ove godine osam migranata – uključujući dete – izgubilo život kada je grčka obalska straža pokušala da vrati njihov čamac. Preživeli tvrde da pomoć nije stigla odmah, dok vlasti insistiraju da je spasilačka operacija bila blagovremena.
Od ostrva solidarnosti do ostrva kontrole
Godine 2015. Lezbos je bio žarište humanitarne pomoći. Meštani su delili hranu, otvarali domove i pomagali ljudima u nevolji. Danas, kaže Efi Latsudi, humanitarka i socijalna naučnica, "politička priča se svela na to da su izbeglice uništile ostrvo".
Ključnu promenu doneo je sporazum između EU i Turske iz 2016. godine, prema kojem migranti iz Turske, uključujući Sirijce, mogu biti vraćeni. Grčka je postala neka vrsta tampon zone: migranti su mesecima, pa i godinama, ostajali na ostrvu čekajući odluke o azilu. Kamp Morija, izgrađen za nekoliko stotina ljudi, ubrzo je postao prenatrpan sa više od 10.000 ljudi.
Nakon velikog požara 2020. kamp je zatvoren. Danas se gradi novi, zatvorenog tipa, sa kapacitetom od 5.000 ljudi. Meštani se protive, ne samo zbog rizika od novih požara, već i zato što smatraju da takav objekat nije primeren za ostrvo koje pokušava da povrati turistički imidž.
Zvaničnici poručuju da Lezbos okreće novi list.
"Kriza je za nas stvar prošlosti", rekao je gradonačelnik Mitiline, Panajotis Hristofas.
Turizam se oporavlja, više od 76.000 putnika stiglo je međunarodnim letovima tokom 2024, što je nivo iz perioda pre migrantske krize. Na mestu bivšeg kampa Morija planira se otvaranje muzičke škole.
Međutim, pitanja o odgovornosti, ljudskim pravima i budućem pravcu evropske migrantske politike i dalje ostajusti podsećaju da je Evropski sud za ljudska prava više puta presudio protiv Grčke, dok Fronteks istražuje najmanje 12 incidenata potencijalnog kršenja ljudskih prava.
U međuvremenu, Grčka uvodi još strože mere. Novi ministar za migracije govori o "invaziji", a zakon omogućava suspenziju azilantskih zahteva za migrante iz određenih regiona. Zvanično, cilj je suzbijanje krijumčarskih mreža. Nezvanično, čini se da se vodi borba i protiv samog koncepta humanosti.
Uprkos zakonima, kontrolama, kampovima i patrolama, migranti i dalje pokušavaju da stignu do Evrope.
(EUpravo zato.rs)