Živahni španski barovi i divlji festivali na otvorenom privlače mnoge turiste, ali lokalno stanovništvo je sito buke koju prave njihovi sunarodnici.
Kada stranci prvi put uđu u prepun španski bar, često zaglušujuću buku pomešaju sa tučom. Gradovi su još bučniji leti, kada vrućina tera ljude na ulice i na terase barova, sa brojnim festivalima koje slave svece zaštitnike i paradama ponosa praćenim zvučnim sistemima i vatrometom.
U starim delovima Madrida, Barselone i Valensije, gde mnogi domovi nemaju klima uređaje i jedina opcija za hlađenje je otvaranje prozora, dobro se naspavati je nemoguća misija.
Razdraženi Toni Fernandez, koji već 15 godina živi preko puta bara u madridskom kvartu Čueka, poznatom po zabavama, to veoma dobro zna.
"Ako imate lagan san, nemoguće je naspavati se", rekao je 58-godišnji frizer za AFP, dodajući da sanja o selidbi. Oni koji se protive kakofoniji nazivaju se "kukavicima, antisocijalnim, preosetljivim", kaže Jomara Garsija, advokatica i predsednica udruženja Advokati protiv buke.
"Pravo na ličnu privatnost, nepovredivost doma, obično nazvano pravom na odmor, je pravo koje ima prednost nad pogrešno nazvanim pravom na slobodno vreme", rekla je Garsija.
Ovo poslednje "nije osnovno pravo", naglasila je.
"Ovo je Španija"
Pravne akcije zbog buke sada se protežu daleko izvan barova i dovele su do formiranja udruženja protiv buke širom zemlje. Koncerti na Bernabeu, stadionu Real Madrida, otkazani su nakon žalbi stanovnika, dok tereni posvećeni popularnom sportu padel i festivali takođe izazivaju negodovanje. Žalbe su se odnosile čak i na školska igrališta u Barseloni, što je navelo regionalni parlament Katalonije da ih proglasi izuzetim od propisa o buci.
Madridski centar tišine, kojim upravlja katolički dominikanski red, stoga nudi oazu mira za oko pedeset korisnika nedeljno usred vreve španske prestonice. Mesto se smatralo neobičnim kada je otvoreno 2011. godine, ali sada "postoji širok spektar prostora za povlačenje, tišinu, meditaciju", rekla je za AFP direktorka Elena Ernandez Martin.
Ana Kristina Ripol, profesorka filozofije koja nalazi utočište u centru, veruje da se stavovi prema buci u Španiji nisu mnogo promenili.
"Ne mislim da postoji ikakva svest", rekla je Ripol (59), sećajući se kako su se neki korisnici metroa "naljutili" kada ih je zamolila da smanje muziku koja je odjekivala sa njihovih mobilnih telefona.
"Postoje čak i ljudi koji vam kažu: 'Ovo je Španija'", rekla je.
(EUpravo zato/Poslovni)