Dvanaest zlatnih zvezda na plavoj pozadini, prvobitno usvojene od strane Saveta Evrope trideset godina ranije, postale su 1985. godine svojevrsni "logo" Evropske unije i njenih prethodnica.
Za razliku od nekih nacionalnih zastava, ovih dvanaest zvezda ne predstavlja države članice ili teritorijalne jedinice, već kako se navodi na sajtu Evropske komisije - simbolizuju "ideale jedinstva, solidarnosti i sklada među narodima Evrope".
Evropski parlament je 1983. godine, pred kraj svog prvog saziva kao neposredno izabranog zakonodavnog tela, odlučio da prihvati ovu zastavu kao simbol onoga što danas poznajemo kao Evropsku uniju, a što je tada još uvek bilo poznato pod imenom Evropske zajednice.
Dve godine kasnije, Evropski savet, koji čine predstavnici tadašnjih deset zemalja članica, zvanično je odobrio ovu odluku.
Već 1986. godine, nakon što su se Zajednicama pridružile i Portugalija i Španija, zastava - formalno nazivana samo "logotipom", kako bi se izbegle prejake asocijacije na državnost, počela je široko da se koristi na zgradama institucija i u državama članicama.
" 29. juna 1985. evropski lideri izabrali su simbol koji će odolevati vremenu. Dvanaest zlatnih zvezda u krugu. Snažan simbol onoga ko smo i za šta se zalažemo: jedinstvo i mir, demokratija i solidarnost. Danas slavimo 40 godina naše zajedničke zastave", napoisala je na mreži X Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.
Međutim, tu ne počinje priča o zastavi - danas možda najsnažnije doživljenoj kao simbol slobode i prava na samoopredeljenje od strane naroda koji se za te vrednosti još uvek bore.
Poreklo dizajna - religijski i umetnički uticaji
Dizajn zastave osmislio je Arsen Hejc, francuski umetnik koji je bio inspirisan hrišćanskom ikonografijom, naročito motivom krune od 12 zvezda iz Knjige otkrovenja.
Iako se EU distancira od religijskih konotacija, ovo je zanimljiv istorijski detalj koji govori o višeslojnosti simbola.
Za razliku od, recimo, zastave SAD, broj zvezda na zastavi EU ostaje 12 bez obzira na broj članica. To naglašava ideju trajnosti, savršenstva i simbolične celovitosti, a ne fluktuacije u članstvu.
Danas se zastava koristi i van okvira EU. Viđena je na protestima u Ukrajini, Gruziji, čak i u Velikoj Britaniji posle Brexita.
Postala je simbol nade za demokratske težnje i evropske vrednosti, što joj daje novu, gotovo univerzalnu ulogu.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)