Misteriozni i fascinantni artefakti izranjaju na površinu kako se glečeri ubrzano tope širom planete.
Od drevnih ljudskih ostataka do čudnih drvenih alata i statueta, ovi predmeti svake godine privlače pažnju arheologa širom sveta.
Ljudi su hiljadama godina prelazili preko norveških glečera kako bi trgovali robom.
Drevni putevi lova, putovanja i trgovine prelazili su preko planina između norveške obale i unutrašnjosti još od kamenog doba. Norveški arheolozi danas rekonstruišu i spajaju tragove drevnih trgovačkih puteva koji su nekada vodili preko glečera.
"Norveška je na čelu nove oblasti istraživanja koja se zove glacijalna arheologija . Sa oko 4.500 otkrivenih artefakata, zemlja polaže pravo na više od polovine glacijalnih arheoloških nalaza na planeti", rekao je Espen Finstad, jedan od vođa programa nazvanog "Tajne leda".
Arheolozi su tokom 2024. godine imali jednu od najboljih arheoloških sezona na terenu.
"Imamo sreće što su neki od ovih trgovačkih puteva vodili preko leda“, rekao je Finstad za Biznis Insajder.
Predmeti koje su drevni putnici ostavili za sobom bili su zamrznuti u ledu vekovima.
Kako se počelo sa sagorevanjem fosilnih goriva za energiju, oslobađajući gasove koji zadržavaju toplotu u atmosferi, globalne temperature rastu decenijama. Glečeri se svuda tope, ali otkrivaju mnoge tajne.
"Ledeni deo Lendbrena je najplodnije mesto koje posećuju arheolozi. Tamo ima toliko blaga u ledu“, rekao je Finstad.
Lendbren je bio uobičajen putni pravac tokom u vikinško i srednjovekovno doba, a danas arheolozi tamo odlaze skoro svake godine.
U leto 2024. veliko otapanje donelo je mnogo novih otkrića.
Finstadov tim od oko sedam arheologa posetio je skoro desetak lokacija, a u Lendbrenu su koristili tovarne konje kako bi nosili opremu do mesta gde su postavili kamp.
Jedan od njih je samo ležao na vrhu leda i čekao da bude pronađen.
"Veoma retko se objekti mogu pronaći tako dobro očuvani. U tom smislu, to je bio svojevrsni poklon", rekao je Finstad.
"Najčešće se strelice nalaze u ledu jer je lov na irvase bio poput industrije u gvozdenom dobu, ali i u srednjem veku", dodao je istraživač.
Strele mogu da nam otkriju detalje o nekim prošlim društvima.
Pojedini vrhovi strela imaju vrhove napravljene od rečnih dagnji koje su došle izdaleka.
Neke od praistorijskih strela koje je Finstadov tim pronašao prošle sezone bile su toliko dobro očuvane da su još imale fleke.
Sa druge strane, male komade drveta, kože i tekstila je često nemoguće identifikovati.
Finstad je procenio da su pronašli oko 50 takvih misterioznih, malih objekata samo prošle godine.
"Sve su to male stvari, stvari iz svakodnevnog života iz doba Vikinga ili i ranijih perioda koje ne možete pronaći u drugim arheološkim kontekstima, barem u Norveškoj, jer ih više nema", rekao je Finstad.
Veliki sneg je prekinuo napore arheologa – ali makar sada znaju gde da traže skriveno blago.
(EUpravo zato/RTS)