Otkrivena jedna velika tajna Stounhendža: Da li je ovo bio razlog zašto su postavljeni kameni blokovi?

Ljudi koji su tada živeli su bili poput nas, ali su iz nekog razloga ipak ogromno kamenje prenosili na velike udaljenosti. Istraživači smatraju da su konačno odgonetnuli zašto.

Wiktor Dabkowski / Zuma Press / Profimedia Stounhendž

Stounhendž i danas važi za jednu od velikih svetskih misterija, ali se naučnici nadaju da su konačno odgonetnuli zašto je izgrađen.

Nova studija sugeriše da je teško kamenje postavljeno kako bi ujedinilo rane stanovnike Britanije – mnogo pre nego što je postojalo kraljevstvo.

Geološka analiza otkrila je da su kameni blokovi doneti na Solsberšku ravnicu u Viltširu sa dalekog severa, zapada i juga ostrva pre skoro 5.000 godina.

Napori da se prenesu stotinama milja uz pomoć primitivnih alata sugerišu da su morali da imaju svrhu ujedinjenja, prema istraživanju objavljenom u časopisu "Archaeology International".

Profesor Majk Parker Pirson, vodeći istraživač i arheolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, rekao je: "Činjenica da svi blokovi potiču iz udaljenih regiona, čineći ga jedinstvenim među više od 900 kamenih krugova u Britaniji, sugeriše da je Stounhendž mogao da ima političku, kao i versku svrhu – kao spomenik ujedinjenja naroda Britanije, koji slavi njihove večne veze sa precima i kosmosom".

Nedavno istraživanje o šest tona teškom oltarskom kamenu, koji se nalazi unutar kruga, donelo je nove uvide u ovaj misteriozni spomenik.

Tim sa Univerziteta Aberistvit pokazao je da kamen potiče iz severoistočne Škotske, a ne iz zapadnog Velsa, kako se ranije mislilo.

Ovo otkriće moglo bi da objasni zašto je oltarski kamen postavljen horizontalno, što je slično sa "ležećim" kamenim krugovima koji se nalaze samo u tom području Škotske.

David Betteridge Splash News / SplashNews.com / Splash / Profimedia  Posetioci okupljeni u Stounhendžu tokom obeležavanja zimskog solsticija

"Sličnosti u arhitekturi i materijalnoj kulturi između oblasti Stounhendža i severne Škotske sada imaju više smisla", rekao je profesor Parker Pirson.

"To je pomoglo da se reši misterija zašto su ta udaljena mesta imala više zajedničkog nego što smo ranije mislili", dodao je.

Veruje se da su se drevni farmeri iz različitih delova zemlje okupljali blizu Stounhendža radi gozbe tokom zimskog solsticija 21. decembra - kada dani polako počinju da se produžavaju.

Heder Sebir, viši kustos Engleskog nasleđa, rekla je da su nekadašnji ljudi bili mnogo povezaniji nego što se često misli.

"Bili su poput nas. Iako su imali drugačije tehnologije, verovatno su imali ljude koji su želeli da napuste svoju zajednicu i komuniciraju sa drugima. Znamo da su trgovali. Postojali su manji predmeti koji su dolazili s te udaljenosti, ali očigledno je transport velikog kamena nešto drugačije", navela je.

Kako je dodala, postoji i "cela dilema o tome kako su uspeli da prenesu sve to na tako velikoj udaljenosti".

(EUpravo zato/Sky News)