Kada nekome u Beogradu pomenete Ulicu majke Jevrosime, obično se pomisli na policiju jer se tu nalazi policijska stanica.
Prekoputa je godinama pažnju privlačio i Muzej automobila, a malo ko razmišlja o neprocenjivoj zbirci koja se nalazi svega nekoliko desetina metara dalje. U pitanju je PTT muzej u kome možete da putujete kroz istoriju poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja.
Možda vam to ne zvuči toliko zabavno, ali kada biste imali priliku da vidite stare telefonske govornice ili kolika je mašina bila potrebna da bi se poslala samo jedna slika, i to crno-bela.
Muzej PTT je, inače, deo javnog preduzeća "Pošta Srbije" čija zgrada i sama predstavlja umetničko delo arhitekte Momira Korunovića.
Šta sve možemo da otkrijemo u PTT muzeju?
Kada je u svetu počeo da se koristi telefon, Beograd nije mnogo kaskao.
Prva telefonska linija uvedena je na uglu Bulevara kralja Aleksandra i inženjerske kasarne na Paliluli, a prvi razgovor kod nas vodili su ministar vojske i kapetan palilulske žandarmerijske stanice.
Današnja deca ne znaju da su se nekada koristili telefoni sa brojčanikom i možda ne bi znali ni da ih koriste. Ipak to je samo jedan deo telefonske istorije, a u zbirci PTT muzeja sačuvani su originalni telefoni od 1882. do danas.
U prostranom muzeju možete videti i telefon kralja Petra I Karađorđevića, aparat sa koga je javljeno o atentatu na Franca Ferdinanda u Sarajevu, kao i prvi faks u svetu koji i danas radi.
Zapravo, u ovom muzeju su skoro svi eksponati i dalje u upotrebljivom stanju!
Čuvena induktorska telefonska centrala iz Sarajeva, montirana je svojevremeno u Konaku na Bistriku, koji je bio sedište austrijskog vojnog zapovednika za BiH, gde su odnesena tela prestolonaslednika Ferdinanda i vojvotkinje Sofije posle atentata.
Iz te centrale je Oskar Poćorek, vojni zapovednik Austrije javio da je izvršen atentat i da je princ preminuo. Centrala je korišćena od 1895. do 1920. i tada ju je poštanska direkcija iz Sarajeva ustupila muzeju u Beogradu.
Nekada ogromne mašine, danas sve staje u mobilni telefon
Sve ono što danas imamo na mobilnom telefonu, u prošlosti se obavljalo na ogromnim mašinama. Kada hoćemo da snimimo neki razgovor ili pošaljemo sliku, dovoljno je da načinimo nekoliko klikova, dok su nekada stručnjaci morali da upravljaju čitavim mašinama.
Posebno se izdvaja Belinograf, glomazni uređaj koji se koristio za prenos dokumenata i fotografija na liniji Beograd–Pariz, a bio je montiran 1938. u palati Glavne pošte u Beogradu.
Izložen je i Eriksonov telefonski aparat zvani "kobra" koji je korišćen u filmovima o Džejmsu Bondu.
Osim toga, muzej PTT poseduje i značajne filatelističke zbirke, od prve poštanske marke koja je ovde štampana 1866. do stranih izdanja.
Titove kočije
Posetioci mogu da vide i prvu vespu koju su vozili poštari u Beogradu.
"Vespa" je bila jedan od najvećih fenomena 20. veka, a skuter je nazvan tako jer liči na osu (na italijanskom vespa označava osu). Kos nas je postala popularna nakon bioskopskog hita iz 1960. godine "Ljubav i moda" u kome ga je glumica Beba Lončar vozila ulicama Beograda.
Kako se može saznati u Muzeju, prva "vespa" se pojavila u Beogradu 1952. kada ga je tadašnja Pošta kupila dva skutera za raznošenje poštanskih uputnica i telegrama.
Na samom ulazu pažnju privlači i impozantna diližansa iz 19. veka koja je korišćena za prevoz pošte i putnika u Istri. Muzeju ju je poklonio Josip Broz Tito prilikom otvaranja 1958. godine, a kao što se može videti i uživo, veoma je raskošna i vrlo očuvana.
(EUpravo zato)