Drugi dan Evropske nedelje mogućnosti posvećen oblasti kulture i civilnog društva održan je danas u Evropskoj kući u Beogradu, sa ciljem predstavljanja ključnih programa, inicijativa i mogućnosti podrške koje Evropska unija pruža akterima u Srbiji.
Događaj je okupio predstavnike institucija, organizacija civilnog društva, kulturnih radnika i stručnjaka iz zemlje i inostranstva, pružajući platformu za razmenu znanja, iskustava i primera dobre prakse.
Program je otvoren uvodnim obraćanjem predstavnice Delegacije Evropske unije, nakon čega je usledilo uvodno predavanje o inicijativi EU Culture Compass, koje je ponudilo uvid u strateške pravce razvoja kulture i njihovu praktičnu primenu u kontekstu Srbije.
Predstavljeni su brojni evropski programi, uključujući Creative Europe, Horizon Europe, Novi evropski Bauhaus, kao i različite inicijative podrške civilnom društvu kroz regranting šeme i fondove.
Kroz niz informativnih sesija, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa aktuelnim pozivima, uslovima učešća i iskustvima korisnika programa, čime je dodatno osnažena njihova sposobnost za aktivno uključivanje u evropske tokove saradnje i finansiranja.
EU i Srbija: partnerstvo, podrška i zajedničke vrednosti
Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Beogradu, Plamena Halačeva, poručila je da Evropska unija Srbiju posmatra kao buduću članicu i istakla značaj inicijative "Evropska nedelja mogućnosti", tokom koje se u tri grada predstavljaju različiti programi i prilike dostupne građanima.
Kako je naglasila, cilj ove inicijative jeste da se jasno pokaže da su mogućnosti koje EU nudi konkretne, dostupne i namenjene upravo građanima Srbije.
Ona je ukazala na to da Srbija već koristi značajnu podršku Evropske unije, podsećajući da EU ima višestruku ulogu, kao ključni donator, najvažniji trgovinski partner i jedan od vodećih izvora stranih investicija, ali pre svega kao dugoročan i pouzdan partner zemlje.
Posebno je istakla značaj kulture i civilnog društva u procesu evropskih integracija, naglašavajući da ove oblasti odražavaju suštinske vrednosti Evropske unije, kreativnost, otvorenost, dijalog i aktivno učešće građana u razvoju društva.
Kultura kao ekosistem: Novi pristupi kroz EU Culture Compass
U uvodnom izlaganju, govoreći o inicijativi EU Culture Compass, dr Beatriz Garsija naglasila je značaj odgovornosti i usklađenosti sa principima evropskih programa u oblasti kulture.
"Kako bi organizacije pokazale da deluju u skladu sa tim principima, neophodno je da sistematski dokumentuju svoj rad i jasno razumeju sopstvene procese. Iako se ovaj zahtev može učiniti kao dodatno opterećenje, on zapravo predstavlja važan alat za osnaživanje organizacija, doprinosi njihovoj kredibilnosti, pomaže u boljem razumevanju sopstvenog delovanja i olakšava rešavanje eventualnih problema", naglasila je dr Garsija.
Prema jnjenim rečima, pristup otvara i pitanje odgovornosti: na koji način osigurati da ovi zahtevi budu podrška, a ne dodatni teret za organizacije.
"U tom kontekstu, istaknuto je da Evropska unija sve više doprinosi političkoj vidljivosti izazova sa kojima se suočavaju ne samo umetnici, već i kulturne organizacije. To ujedno pruža osnov organizacijama u Srbiji da ove teme artikulišu i prema nacionalnim i lokalnim donosiocima odluka, posebno u procesu konkurisanja za podršku.
Poseban akcenat stavljen je na značaj pravičnih uslova rada, koje Evropska unija prepoznaje kao ključni standard. Organizacije se ohrabruju da aktivno traže podršku i da rade na pronalaženju rešenja, uz jasno i precizno komuniciranje svojih potreba prema relevantnim institucijama, poput ministarstava i lokalnih samouprava.
Takođe je predstavljen i program Culture Moves Europe ili Kultura pokreće Evropu, koji je trenutno aktuelan i nudi brojne otvorene pozive za različite aktere u kulturi.
Učesnicima je preporučeno da uspostave saradnju sa Desk-om Kreativna Evropa u Srbiji, kao i da iskoriste dostupne informativne sesije za dodatno informisanje o mogućnostima učešća.
Govoreći o širem okviru, dr Garsija je istakla da Evropska unija teži da kroz kulturu i kulturno nasleđe postane konkurentnija, otpornija i kohezivnija.
"Pojam kohezije u ovom kontekstu prevazilazi geografsko povezivanje, on podrazumeva izgradnju sistema u kojima različiti akteri mogu ravnopravno da učestvuju. To uključuje male organizacije, civilno društvo, lokalne vlasti i nezavisne stvaraoce, čime se obezbeđuje da prilike ne budu rezervisane samo za velike aktere.
Ključne vrednosti ovog pristupa su otpornost i kohezija, uz naglasak na potrebi da svi imaju jednak pristup prilikama, bez obzira na početnu poziciju. Posebno je istaknuta važna poruka da kultura ne treba da se posmatra kao sektor kojim se upravlja, već kao ekosistem koji treba negovati i razvijati"
Na kraju, dr garsija je istakla da organizacije civilnog društva koje deluju u oblastima kao što su kultura, umetnost u zajednici, kulturno obrazovanje, očuvanje nasleđa i interkulturni dijalog imaju legitimno mesto u ovim okvirima i važnu ulogu u njihovoj realizaciji.
Creative Europe programi: mogućnosti, izazovi i iskustva korisnika
Nakon uvodnog predavanja, usledile su informativne sesije posvećene programima Creative Europe - Kultura i Creative Europe - MEDIA Desk, u okviru kojih su učesnicima predstavljeni aktuelni pozivi, kao i konkretna iskustva korisnika programa.
Tokom sesije posvećene programu Kultura, istaknuto je da je trenutno otvoren poziv za Evropske projekte saradnje (European Cooperation Projects), sa rokom za prijavu do 5. maja, ali je naglašeno da je za nove aplikante u ovoj fazi često kasno da započnu pripremu zbog kompleksnosti procesa.
Učesnicima je preporučeno da se informišu o samim pozivima i da aktivno istraže mogućnosti uključivanja kao partneri na već postojećim projektima.
Posebno je istaknut značaj platforme Funding & Tenders Portal Evropske komisije, gde su dostupni svi aktuelni pozivi, kao i opcija "partner search", koja omogućava organizacijama da se predstave i povežu sa potencijalnim partnerima.
Govornici su ukazali na to da je pronalaženje pouzdanih partnera jedan od najizazovnijih, ali i najvažnijih koraka u razvoju projekata.
Naglašeno je da se međunarodna saradnja najčešće gradi postepeno, kroz razvoj portfolija, učešće u manjim projektima i dugoročno pozicioniranje organizacije na evropskoj sceni.
Kao primer dobre prakse navedena su iskustva uključivanja u evropske platforme kroz postojeće mreže kontakata i višegodišnju saradnju.
Takođe je pojašnjena razlika između projekata saradnje i evropskih platformi: dok projekti saradnje podrazumevaju šire partnerstvo i zajednički rad na tematskim celinama, platformski projekti zahtevaju pažljivo birane partnere sa prepoznatljivim iskustvom i omogućavaju kontinuiranu promociju i mobilnost umetnika tokom trajanja projekta.
Učesnicima je upućen savet da posebnu pažnju posvete razradi projektne ideje, uključujući jasno definisane ciljeve, analizu potreba i realno planiranje budžeta.
Istaknuto je da uspešna aplikacija mora biti utemeljena u konkretnom kontekstu i potrebama zajednice u kojoj organizacija deluje, uz jasnu argumentaciju zašto je predloženi projekat relevantan i potreban.
Dodatno, najavljeno je da je program Culture Moves Europe trenutno otvoren do kraja meseca, uz planirano ponovno otvaranje poziva u periodu od oktobra do aprila naredne godine.
Horizon Europe - Klaster 2: Mogućnosti za kulturu i inkluzivno društvo
U nastavku programa, putem onlajn uključenja, učesnicima se obratila En Haglund-Morisej iz Evropske komisije, koja je predstavila mogućnosti u okviru programa Horizon Europe - Kultura i inkluzivno društvo, odnosno Klastera 2.
Kako je istakla, Klaster 2 deo je šireg okvira programa Horizon Europe i usmeren je na rešavanje ključnih društvenih izazova, sa ciljem izgradnje inkluzivnijeg i otpornijeg društva.
Poseban fokus stavljen je na jačanje demokratskih sistema, zaštitu demokratskog upravljanja od savremenih izazova, kao i unapređenje učešća građana u društvenim procesima.
Pored toga, program podržava očuvanje i promociju kulturnog nasleđa, razvoj kulturnih i kreativnih industrija, kao i razumevanje dubokih društvenih, ekonomskih i tehnoloških promena koje oblikuju savremeno društvo.
Naglašeno je da Klaster 2 ima za cilj da pruži konkretne, na dokazima zasnovane preporuke za kreiranje politika koje doprinose pravednijem, inkluzivnijem i održivijem društvu, uz snažan oslonac na interdisciplinarna istraživanja u oblasti društvenih i humanističkih nauka.
U svim temama posebno se podstiče uključivanje rodne perspektive i povezivanje različitih naučnih oblasti.
Predstavljen je i radni program za period 2026-2027, objavljen krajem 2025. godine, sa budžetom od gotovo 700 miliona evra.
Ovaj program obuhvata niz tema usmerenih na jačanje demokratske otpornosti, zaštitu osnovnih prava, razvoj inkluzivnog građanstva, kao i korišćenje potencijala kulturnih i kreativnih industrija za održivi razvoj i ekonomski rast. Takođe se bavi pitanjima nejednakosti, očuvanja kulturnog nasleđa i upravljanja paralelnim zelenim i digitalnim tranzicijama.
U okviru Klastera 2 planiran je čitav niz aktivnosti, uključujući istraživačko-inovacione projekte, inovacione akcije i mere koordinacije i podrške. Po prvi put, poseban akcenat stavljen je na oblast demokratije i upravljanja, što odražava strateški prioritet Evropske komisije da dodatno osnaži demokratske vrednosti u Evropi i šire.
Među ključnim temama izdvajaju se istraživanja usmerena na borbu protiv rodno zasnovanog nasilja u političkom prostoru, jačanje lokalne demokratije, održivost medija, očuvanje izbornog integriteta u digitalnom okruženju, kao i unapređenje medijske i digitalne pismenosti. Takođe, značajna pažnja posvećena je globalnim izazovima, uključujući upravljanje zajedničkim resursima poput klime, okeana i biodiverziteta, kao i podršci postkonfliktnim društvima.
Kada je reč o kulturnim i kreativnim industrijama, najavljeni su pozivi koji obuhvataju teme poput primene veštačke inteligencije u kulturi, razvoja kreativnih startapova, jačanja međunarodnih partnerstava, očuvanja jezičke raznolikosti, kao i obezbeđivanja fer i transparentnog tržišta u eri digitalnih tehnologija.
Poseban segment Klastera 2 odnosi se na društvene i ekonomske transformacije, gde su u fokusu teme poput smanjenja dečjeg siromaštva, unapređenja obrazovanja i osnovnih veština, uticaja digitalnih tehnologija na društvo, privlačenja talenata, razvoja veština za zelenu tranziciju, kao i pitanja migracija, integracije i dugoročne brige u kontekstu demografskih promena.
Zaključeno je da Klaster 2 nudi širok spektar mogućnosti za istraživače, organizacije i institucije, uz snažan podsticaj za međunarodnu saradnju i razvoj inovativnih rešenja za ključne društvene izazove savremenog doba.
Novi program Bauhaus
U okviru onlajn uključenja predstavljen je i program Novi evropski Bauhaus, koji je govorio o inicijativi Evropske komisije usmerenoj na povezivanje održivosti, estetike i inkluzije u svakodnevnom životu, javnim prostorima i zajednicama.
Program je predstavio Sarunas Zablekis iz NEB-a, Evropske komisije, rekavši da Novi evropski Bauhaus nije samo politički okvir, već šira evropska inicijativa i pokret koji okuplja arhitekte, umetnike, inženjere, opštine, studente i građane oko ideje zajedničkog promišljanja načina na koji se prostori dizajniraju i koriste.
Naglasio je da program povezuje ciljeve Zelenog dogovora Evropske unije sa konkretnim rešenjima u svakodnevnom životu.
Poseban segment predstavljaju NEB nagrade, koje prepoznaju i promovišu projekte i ideje koje oslikavaju vrednosti održivosti, inkluzije i kvaliteta dizajna. Nagrade su podeljene u dve glavne kategorije - već realizovane projekte sa dokazanim uticajem i inovativne ideje koje su u razvoju, često namenjene mladima i novim autorima.
Tokom izlaganja naglašeno je da organizacije i akteri iz Srbije mogu da učestvuju u programu, u zavisnosti od uslova pojedinačnih poziva, posebno kada su povezani sa širim EU programima.
Kako smo čuli, učešće u NEB inicijativi ne donosi samo finansijsku podršku, već i veću vidljivost na evropskom nivou, umrežavanje i pristup široj zajednici praktičara i organizacija.
Dodatno je ukazano da je učešće u ovakvim programima prilika za jačanje kapaciteta organizacija, razvoj novih partnerstava i uključivanje u evropske mreže, pri čemu se posebno vrednuje kvalitet ideje i njena usklađenost sa osnovnim principima programa.
Zaključeno je da su ovakvi programi često nedovoljno iskorišćeni u kontekstu Srbije, i da postoji prostor za jače informisanje i uključivanje civilnog društva i lokalnih zajednica u evropske inicijative ovog tipa.
(M.A./EUpravo zato)