Doneli su ga španski moreplovci iz Amerike, gde je vekovima bio deo ishrane. U Evropi je tada prvo završio u vrtovima, ne na tanjirima. Gajio se zbog izgleda, više kao ukras nego kao hrana, ali upravo ta lepota bila je problem.
Voće koje podseća na otrov
Evropski botaničari brzo su primetili da paradajz pripada istoj porodici biljaka kao i smrtonosna beladona. Zato je paradajz stekao reputaciju nečega što treba posmatrati sa oprezom, a ne jesti.
U knjigama posvećenim biljkama tog vremena opisivan je kao biljka "neprijatnog mirisa i ukusa" koja izaziva mučninu i povraćanje.
"Otrovna jabuka" i strah elite
Do 18. veka, strah je prerastao u gotovo kolektivno uverenje. Paradajz je dobio nadimak "otrovna jabuka" i mnogi su verovali da je smrtonosna. Ironično, ovaj mit delimično je nastao zbog tanjira.
Bogati Evropljani jeli su iz posuđa sa visokim sadržajem olova. Kada bi kiseline iz paradajza došli u kontakt sa tanjirima, dolazilo je do ispuštanja olova u hranu, što je izazivalo trovanje. Kako niko nije razumeo hemiju koja se krije iza toga, krivica je pala na paradajz.
Dve stotine godina nepoverenja
Više od dva veka, paradajz je u velikom delu Evrope ostao biljka za gledanje, ne za jelo.
U nekim regionima smatran je čak i "grešnim", dok su ga drugi jednostavno izbegavali iz straha. Tek postepeno, kako su kulinarske tradicije sa juga Evrope počele da ga prihvataju, počeo je da menja reputaciju. Danas je teško zamisliti gastronomiju Evrope bez njega.
(EUpravo zato/Smithsonian)