Organizovanoj kriminalnoj grupi trebalo je manje od tri minuta da u martu 2026. godine ukrade slike Renoara, Matisa i Sezana iz privatnog muzeja u blizini Parme, ukupne vrednosti oko devet miliona evra.
Ovo je već druga velika krađa umetničkih dela u poslednjih nekoliko meseci, nakon što je u oktobru 2025. iz pariskog Luvra ukradeno 9,5 miliona evra vredno zlato i nakit.
Iako su predmeti izuzetno vredni, prodaja ukradenih remek-dela gotovo da je nemoguća. Norme i procedure na tržištu umetnina tokom poslednje dve decenije znatno su pooštrene, što znači da lopovi teško mogu da unovče svoj plen.
Profesor Anja Šortland sa Kraljevskog koledža u Londonu, stručnjak za upravljanje kriminalnim tržištima, ističe da je krađa umetničkog dela tek prvi korak.
Pretvaranje ukradenog dela u gotovinu nosi ogroman rizik, jer države ozbiljno štite svoju kulturnu baštinu.
Italijanska vlada, na primer, ima odeljenje karabinijera posvećeno krađi umetnina i antikviteta koje nadgleda tržište u potrazi za falsifikatima i ukradenim delima.
Svako ko kupi umetničko delo bez provere porekla ne ispunjava "test dobre vere", što znači da zakonito pravo svojine ostaje kod osobe ili institucije od koje je delo ukradeno.
Prodaja takvih dela može biti poništena, a novac vraćen. Zato aukcijske kuće i renomirani trgovci umetninama vrlo ozbiljno pristupaju proveri porekla, koristeći baze podataka poput Interpola ili Registra gubitaka umetničkih dela, kako bi se uverili da niko nema legitimno pravo na predmet.
U praksi, gotovo je nemoguće prodati ukradena remek-dela na međunarodnom tržištu. Čak i kada bi lopovi uspeli, vrednost takvih predmeta drastično opada zbog rizika i stalne kontrole vlasti.
Ipak, motivacija za krađu postoji.
Ilegalne radnje
Nekada su osiguravajuće kuće plaćale "pronalazače" kako bi krađa umetničkih dela postala unosan posao niskog rizika.
Danas se takve aktivnosti uglavnom prekidaju, ali organizovane kriminalne grupe i dalje koriste ukradena dela kao sredstvo u pregovorima, na primer, za smanjenje kazni ili za pritisak u drugim kriminalnim aktivnostima.
Postoje i "kolekcionari" koji naručuju slike za svoja tajna skrovišta. Ukradene slike mogu biti korišćene i kao zalog u ilegalnim transakcijama, pa je njihova vrednost u podzemlju znatno veća od realne tržišne cene.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)