Selo Pilismarót u Mađarskoj, na desnoj obali Dunava, krije bogata nalazišta iz praistorijskog doba.
Delimično potopljeni brodovi, nagnuti, zavaljeni u mulj i obrasli travom, s vremenom su postali deo pejzaža i stopili se s prirodom poput pravih land-art instalacija.
U vreme Rimljana ovo mesto se nalazilo na limesu velikog carstva, dok je u mnogo bližoj prošlosti kralj Matijaš ovde provodio lenja letnja popodneva.
Danas okolinu sela uglavnom posećuju izletnici i planinari, ali sve češće i moderna kategorija turista, urbani istraživači.
U neposrednoj blizini sela, gde Dunav protiče toliko polako da izgleda kao da stoji, u mirnom zalivu bez vetra i buke, nalazi se groblje brodova.
Iako nije zvanična turistička atrakcija sa ulaznicama i brošurama, ovo mesto, gde se rashodovani brodovi opraštaju s vodom pre nego što završe u rezalištu, postalo je svojevrsni spomenik propaloj industriji i poslednjim plovidbama.
Brodovi su ovde ostavljeni sredinom 20. veka, kada su stari tegljači, teretni i servisni brodovi povučeni sa svojih linija.
Kao da nisu "dovoljno loši" za sečenje, ostavljeni su da desetljećima propadaju, hrđaju i trunu. Delimično potopljeni, nagnuti, zavaljeni u mulju i obrasli travom, s vremenom su postali deo pejzaža i stopili se s prirodom poput land-art instalacija.
Kako priroda polako preuzima brodove, metal postaje sve mekši, iz potpalublja izrastu stabla, a s komandnih mostova ptice pevaju.
Ovaj neobični prizor otkrili su fotografi, urbani istraživači i ljubitelji industrijske baštine. Posebno je impresivan rano ujutru ili pred zalazak sunca, kada svetlo naglašava kontrast hrđe i vode, prirode i industrije, prolaznog i života.
Važno je napomenuti da ovo grobljenije zvanična turistička atrakcija niti uređeno područje. Pristup brodovima može biti opasan zbog nestabilnih konstrukcija, klizavih površina i oštrih metalnih delova.
Posetiocima se savetuje oprez, zadržavanje na sigurnoj udaljenosti i poštovanje prirode, bez penjanja po olupinama i ostavljanja otpada.
(M.A./EUpravo zato/punkufer.dnevnik.hr)