Smatra se ocem modernizma, a nakon Šekspira je najčešće izvođeni dramski pisac na svetu.
Iako se tek 2028. obeležava 200 godina od rođenja velikog pisca, Henrika Ibzena, Norveška već počinje sa pripremama za jubilej.
Tim povodom je i u rezidenciji norveške ambasadorke u Beogradu, Kristin Melsom, jedno veče u potpunosti bilo posvećeno ovom dramskom piscu.
"Iako je Ibzen sebe opisivao kao građanina sveta, on pripada svima, i Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, zemljama koje ova inicijativa obuhvata. Ovaj region ima snažnu pozorišnu tradiciju, a Ibzenova dela su već dugo deo pozorišnog repertoara. Njegovo stvaralaštvo i dalje snažno odjekuje kod publike, dotičući univerzalne teme poput individualne slobode, društvene odgovornosti, moralne hrabrosti i tenzija između tradicije i modernosti", poručila je ambasadorka Norveške u Srbiji.
Kako će Norveška odati počast Ibzenu?
Nacionalna biblioteka Norveške je zadužena za organizaciju jubileja. U pripremi je velika izložba o životu i delu Henrika Ibzena, koja će tokom većeg dela 2028. godine biti postavljena u Nacionalnoj biblioteci u Oslu. Razmatra se i ideja da izložba bude predstavljena i u drugim državama.
"Postavka će istraživati kako je Ibzen postao Ibzen i kako su njegove drame uticale i nastavljaju da utiču i inspirišu ljude širom sveta. Priprema se i igrani film zasnovan na drami Per Gint, koji bi trebalo da bude završen 2028. godine. Takođe, te godine će u Norveškoj biti održana međunarodna Ibzenova konferencija i iskreno se nadamo snažnom odzivu stručnjaka, kulturnih institucija i novinara iz ovog regiona", navela je Nj. E. Kristin Melsom.
Iz Ambasade Norveške poručuju da se nadaju da će 2028. godina doneti mnoge nove i zanimljive produkcije Ibzenovih drama u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.
Kako je Ibzen prihvaćen na tlu Srbije?
Profesorka Mirna Stevanović, sa Grupe za skandinavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, istakla je da se Ibzenova dela već dugi niz godina proučavaju i prevode na tok katedri.
"Kada govorimo o Ibzenu u Srbiji, zapravo govorimo o dugom i turbulentnom putu. Za razliku od mnogih zapadnoevropskih zemalja, gde je Ibzen brzo prihvaćen kao jedan od ključnih autora moderne drame, u Srbiji je dugo važio za izazovnog pisca. Prvi put se pojavio na srpskoj sceni krajem 19. i početkom 20. veka, uglavnom u Narodnom pozorištu u Beogradu. Njegove drame su izvođene retko i često su doživljavane kao eksperimentalne, a ne kao redovan deo repertoara.
Srpsko društvo tog vremena bilo je snažno oblikovano patrijarhalnim vrednostima i palanačkim mentalitetom. U tom kontekstu, Ibzenove drame o modernom građanskom životu bile su teško razumljive i prihvatljive. Jedna od najvećih prepreka, naravno, bio je njegov izbor tema o kojima je pisao. U 'Kući lutaka' Ibzen otvoreno dovodi u pitanje brak, porodični autoritet i ulogu žene. Norina odluka da napusti muža i decu kako bi potražila sopstvenu istinu bila je za mnoge šokantna. Umesto da bude viđena kao tragična figura, mnogi gledaoci su je moralno osuđivali. Delovala je sebično, čak opasno. Zanimljivo je da ovaj problem nije bio jedinstven za Srbiju. 'Kuća lutaka' je izazvala burne reakcije i u Nemačkoj, koja je bila velika zemlja za Ibzena, možda i najvažnija. Međutim, publika i pozorišni upravnici su bili toliko zatečeni da su tražili od pisca da izmeni kraj, prema kome bi Nora ostala uz svog muža. Sam Ibzen je mrzeo takav kraj, ali ga je napisao, makar kako bi sprečio druge da to učine umesto njega. To je nazvao varvarskim nasiljem. Se ovo jasno pokazuje koliko je drama bila radikalna čak i u Zapadnoj Evropi", objasnila je Stevanovićeva.
Prema njenim rečima, još jedan izazov je predstavljao piščev psihološki realizam. Njegove drame se oslanjaju na unutrašnja previranja i duge dijaloške razmene zasnovane na idejama.
"Srpski glumci i reditelji tog vremena nisu uvek bili spremni za takav tip glume, i to nije samo moje mišljenje, već stav kritičara iz tog perioda. Neke predstave su delovale kao da su emocionalno ravne, zbog čega publika nije mogla da se poveže sa komadom. Ni kritika nije mnogo pomagala. Milan Grol, nekadašnji kritičar i dugogodišnji upravnik Narodnog pozorišta, jednom je napisao da Ibzen u Beogradu nije imao ni stalnu publiku, ni glumce, ni kritičare spremne da ljude uvedu u razumevanje njegovog dela. Decenijama je ostajao poput putnika u prolazu, prisutan u pozorištu, ali nikada u potpunosti prihvaćen. Uprkos tim teškoćama, pojedine drame su vremenom počele snažnije da odjekuju. 'Neprijatelj naroda' je vremenom nailazio na sve više razumevanja. A tu je, naravno, i 'Heda Gabler', možda Ibzenov najintenzivniji i najsloženiji ženski lik", dodala je profesorka Filološkog fakulteta.
Podsetila je i na reči Ranka Mladenovića, još jednog poznatog kritičara, pesnika i urednika časopisa, "Heda je suština ibzenovske tragične ženske samovolje. Ona je žrtva buntovnog duha i sopstvenih neshvatljivih snova. Za razliku od Nore, čiji se san o slobodi može ostvariti u životu neke druge žene, Hedina čežnja sagoreva u njoj samoj. Ona živi i umire samo za sebe".
I Nora i Heda sanjaju o idealnom životu. Norin san je nevin i pun nade, a Hedin je intenzivan i razarajuć.
"Između dva svetska rata, odnos prema Ibzenu je polako počeo da se menja. Obrazovanija urbana publika i bliži kontakti sa evropskom kulturom omogućili su drugačija tumačenja. Ibzen više nije posmatran samo kao provokacija, već kao ključna figura moderne drame. Posle Drugog svetskog rata, njegovo delo je, naravno, dobilo novi značaj u socijalističkom kontekstu. Drame poput 'Neprijatelja naroda' i 'Stubova društva' shvaćene su kao kritika licemerja i korupcije. To je omogućilo češća izvođenja, iako su dela ponekad bila čitana kroz ideološku prizmu. I na kraju, dodaću da su ove dve drame, ili barem jedna od njih, izvođene i tokom teških devedesetih godina u Srbiji. One, dakle, ostaju aktuelne, nažalost ili na sreću", zaključila je profesorka.
Učio za apotekara, ali se našao u pozorištu
Henrik Ibzen je rođen 20. marta 1828 u norveškom mestu Skijenu, u trgovačkoj porodici. Sa 15 godina je prešao u susedni Grimstad, kako bi učio za apotekara. Tu je ostao do 1850. godine i već tada je uveliko pisao, pa je nastala i prva drama "Katilina" koju je objavio pod pseudonimom.
Iz Grimstada odlazi 1850. godine u Kristijaniju da bi studirao medicinu. Ali već 1851. godine, na zauzimanje poznatog violiniste Ole Bula, dobija najpre rediteljsko pa upravničko mesto u novootvorenom Narodnom pozorištu u Bergenu. Imao je zahtevnu obavezu da svake godine napiše jedan pozorišni komad. Ibzen je na čelu pozorišta proveo šest godina. Napustio je Bergen 1857. godine i prešao u Kristijaniju (Oslo), gde je postao upravnik Norveškog pozorišta. Međutim i tu se nije zadržao jer je pozorište bankrotiralo 1862. godine. Napisao je 1858. godine u Kristijaniji pozorišno delo "Pohod na sever", koje se izvodilo i u vojvođanskim pozorištima.
Sreću je potom tražio i u drugim zemljama, pa je boravio u Rimu, Drezdenu i Minhenu. Nakon 27 godina provedenih u tuđini, vratio se u zemlju 1892. godine stekavši veliki ugled. Godine 1900. godine je doživeo prvi od serije moždanih udara i tada se povlači iz javnog života. Preminuo je, šest godina kasnije, u Oslu.
Ibzen se često naziva ocem modernizma i jednim od najuticajnijih dramskih pisaca svog vremena. Među njegova glavna dela spadaju: Brand, Per Gint, Neprijatelj naroda, Car i Galilejac, Kuća lutaka, Heda Gabler, Aveti, Divlja patka, Kad se mi mrtvi probudimo, Rosmeršolm, i Majstor graditelj. Svoje drame je pisao na danskom, a nominovan je za Nobelovu nagradu za književnost 1902, 1903. i 1904. godine.
O popularnosti i značaju Ibzenovog dela govori podatak da su se njegove drame 1877. godine igrale u pet pozorišta u Berlinu u jednoj jedinoj nedelji.
(EUpravo zato)