Evropsko stanovništvo se menja, a s njim i verska praksa. Da bi se te promene razumele, najpre treba sagledati širu sliku: Evropa je 2020. godine imala oko 753 miliona stanovnika. Prema podacima Istraživačkog centra Pju (Pew Research Center), verska struktura kontinenta tada je izgledala ovako: oko dve trećine stanovništva izjasnilo se kao hrišćani (67 odsto), četvrtina kao nereligiozna, odnosno bez verske pripadnosti (25 odsto), dok je muslimana bilo oko šest odsto.
Međutim, iza tih brojki kriju se različiti trendovi. Iako je hrišćanstvo globalno raslo između 2010. i 2020. godine, u Evropi je broj ljudi koji se izjašnjavaju kao hrišćani opao. Za samo deset godina njihov udeo u ukupnoj populaciji pao je sa 74 na 67 odsto.
"Otprilike dve od tri osobe u Evropi i dalje se izjašnjavaju kao hrišćani. Ali 2010. godine to su bile tri od četiri osobe", objasnio je Konrad Heket, glavni demograf u Pew Research Centru.
Dve zemlje izgubile su većinsku hrišćansku populaciju, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Prema istraživanju, glavni razlog za ovaj trend jeste sve veće udaljavanje ljudi od religije.
Jevrejska populacija u Evropi takođe beleži pad, i to od osam odsto u poslednjoj deceniji.
S druge strane, tri grupe izdvajaju se po rastu u apsolutnim brojevima, a na prvom mestu su ateisti.
"Od sedam grupa koje smo analizirali, najbrže je rasla populacija bez verske pripadnosti", rekao je Heket.
Broj ljudi koji se ne izjašnjavaju ni za jednu religiju porastao je za 37 odsto u deset godina, čime su prestigli hindu populaciju (rast od 30 odsto) i muslimane (15 odsto). Ipak, hindusi su 2020. činili svega 0,3 odsto stanovništva Evrope.
Promena verskog identiteta
Rast broja ateista i sekularno orijentisanih građana, prema ocenama istraživača, u velikoj meri odražava pad hrišćanstva.
"Najveća promena u Evropi desila se zbog promene verskog identiteta, ljudi se više ne identifikuju sa religijom u kojoj su odrasli. U najvećem broju slučajeva reč je o ljudima koji potiču iz hrišćanskog okruženja i koji su nam u novijim istraživanjima rekli da se više ne smatraju pripadnicima bilo koje religije", navodi Heket.
Iako je broj muslimana u Evropi u apsolutnim brojkama porastao za 15,9 odsto u poslednjih deset godina, "udeo muslimanskog stanovništva u ukupnoj populaciji Evrope povećan je za manje od jednog procentnog poena", istakao je Heket.
Različita kretanja kada je reč o starosnoj strukturi
Prema podacima Pew Research Centra, Evropa je kontinent sa sve starijim stanovništvom. Jevreji i hrišćani imaju najvišu srednju starost, 52, odnosno 45 godina. Nasuprot tome, muslimani su najmlađa verska grupa, sa prosečnom starošću od 34 godine.
"Kod ljudi bez verske pripadnosti srednja starost iznosi 39 godina. Dakle, muslimani i nereligiozni su u proseku mlađi, dok su opšta populacija, hrišćani i Jevreji stariji", objasnio je Heket.
Ovi podaci zasnovani su na popisima stanovništva i anketama, ali metodologije nisu uvek potpuno uporedive.
"U svakoj evropskoj zemlji postoje razlike. Neke zemlje u okviru popisa stanovništva prikupljaju podatke o religiji, dok mnoge to ne čine", zaključio je Heket.
(EUpravo zato/Euronews)