Trenčin je jedan od najstarijih gradova u Slovačkoj, o kome se pisalo još u 11. veku, a zajedno sa finskim Ouluom je proglašen za Evropsku prestonicu kulture za 2026. godinu.
Dok će se Oulu fokusirati na klimatske promene, Trenčin želi da podstakne kreativnost i inovacije.
U pitanju je slikovit grad na zapadu Slovačke, u blizini granice sa Češkom, koji je od prestonice Bratislave udaljen oko 120 kilometara.
Najpoznatiji je po istorijskom zamku koji se uzdiže na steni iznad grada. Ispod njega, gradsko jezgro je smešteno oko velikog trga oivičenog kafićima i barovima.
U Starom gradu se nalazi veličanstvena sinagoga koja je nedavno renovirana i predstavlja snažan simbol jevrejske zajednice u Trenčinu. Danas zauzima centralno mesto u gradu, kao turistička atrakcija, ali i prostor za kulturne događaje.
Buđenje radoznalosti
Trenčin broji oko 55.000 stanovnika. Kao i veći deo Slovačke, ima problema sa depopulacijom, koja je u velikoj meri posledica razočaranja u političke odluke. Nasuprot nacionalnoj konzervativnoj politici, grad se predstavlja kao otvoren i međunarodno orijentisan.
Nekoliko projekata u ovogodišnjem programu Evropske prestonice kulture odražava taj pristup. Festival svetlosne umetnosti koristi svetlosne instalacije kako bi ispričao priču grada na nov način i stvorio osećaj novog početka.
Projekat "Živa naselja" povezuje čitave kvartove kroz festivale i radionice, kako bi se prevazišle društvene podele.
Moto Trenčina kao Evropske prestonice kulture glasi "Buđenje radoznalosti". Među planiranim događajima su kabare predstave, komšijski festivali i aktivnosti koje podstiču društvenu koheziju, a grad se nada da će postati privlačniji, naročito mladim ljudima.
Kulturni centar Trenčina nedavno je obnovljen, uz ulaganje od 8 miliona evra. Opremljen je prostorima za ples i pozorište, studijima, radionicama i profesionalnim filmskim studiom. Cilj je da se privuku ljudi iz oblasti umetnosti i kulture i da se podstaknu da ostanu u gradu.
Trenčin kao grad mira
Važi i za grad mira, posebno zbog toga što je Sporazum iz Trenčina zaključen 24. avgusta 1335. godine između kralja Kazimira III Veliki i kralja Jovana Slepog, kao i njegovog sina Karla IV.
Tada je vrhovnu vlast nad poljskom provincijom Šlezijom preuzela Kraljevina Češka, vojvodstva Šlezije potpala su pod Češku krunu, dok su kralj Jovan i njegov sin Karlo zauzvrat konačno odustali od svojih pretenzija na poljski presto.
Sporazum je ozvaničen kada su se vladari sastali na Višegradskom kongresu kasnije, u novembru 1335. godine.
Trenčinski sporazum je imao za cilj i ujednačavanje trgovine, poreza i trgovačkih puteva, a smatra se da je trojni savez ovih vladara predstavljao preteču Evropske unije.
Inače, gradom dominira zamak iz 11. veka. U doba Velike Moravske, tu se nalazilo utvrđenje oko koga se kasnije gradilo naselje. Krajem 18. veka, grad je zahvatio ogroman požar koji je uništio skoro čitav centralni deo, dok je zamak ostao u ruševinama.
Kakva je hrana u Trenčinu?
Hrana ovog kraja je veoma "bogata" i zasniva se na mesu, posebno svinjetini, krompiru, knedlama, gustim sosovima i sirevima. Kada je reč o povrću, skoro uvek je prisutan kupus.
Najtipičnije slovačko nacionalno jelo su haluški (bryndzové halušky) sa slaninom. Pripremaju se od testa od krompira pomešanog sa posebnom vrstom ovčjeg sira, brinzom, a u ovom specijalitetu se posebno uživa u pastirskim kolibama ili planinskim kućicama. Jelo se preliva prženim komadićima slanine i masnoćom.
Šta se može obići u Trenčinu?
Muzej Trenčina prikazuje istoriju grada kroz istorijske, arheološke, etnološke i prirodnjačke izložbe.
Zamak je takođe deo muzeja, kao i tzv. Kuća dželata i kosturnica Svetog Mihaila.
Galerija Miloša Aleksandra Bazovskog nalazi se u baroknoj zgradi s kraja 19. i početka 20. veka. Stalna postavka prikazuje njegova dela, kao i razne slovačke i međunarodne autore savremene likovne umetnosti.
Pohoda je letnji muzički festival na otvorenom u Slovačkoj, prvi put organizovan 1997. godine u Trenčinu. To je najveći muzički događaj u Slovačkoj koji se održava svake godine, a održava se na aerodromu. Od 2010. je broj posetilaca ograničen na 30.000.
Šta se može videti tokom programa Evropska prestonica kulture?
Jedna od zamisli koja će obeležiti Trenčin kao Evropsku prestonicu kulture, jeste "Zero" - interaktivno audiovizuelno delo arhitekte Alana Prekopa. Nalazi se u parku M. R. Štefanika , a projekat je realizovan u vidu video-mapiranja direktno na reci Vah, što je osmislio umetnik Boris Vitázek.
"Zero" nije običan spomenik. Reč je o vertikalnoj strukturi sa interaktivnim svetlosnim i zvučnim elementima koja reaguje na svoje okruženje, istovremeno odražavajući sam grad.
"Objekat diše, svetli i čeka. Odbrojavanje ovde nije samo funkcija, već postaje mesto na kojem se sadašnjost susreće sa budućnošću", objasnio je Prekop.
Sat za odbrojavanje sastoji se od 24 LED panela na koje se projektuju snimci svakodnevnih trenutaka iz života grada, poput otvaranja izloga, plovidbe čamaca po reci Vah ili dostave hleba.
Posetioci mogu interaktivno da upravljaju objektom pomoću QR koda, koji im omogućava da menjaju intenzitet svetlosti. Kada odbrojavanje stigne do nule, objekat neće nestati, već će dobiti novu funkciju. Dočekivaće posetioce, pružati informacije i nastaviće da služi gradu, ali ne više kao simbol iščekivanja, već kao aktivni deo kulturne 2026. godine.
(EUpravo zato)