Na svetu postoji između 6.000 i 7.000 jezika, koji predstavljaju žive mostove kojima se svakodnevno povezuje više od sedam milijardi ljudi. Samo u Evropi govori se više od 200 jezika, a na ovaj kontinent donose ih i milioni onih čije korene nalazimo širom sveta.
Upravo tu šarolikost i bogatstvo različitosti slavi Evropski dan jezika, koji se na inicijativu Saveta Evrope od 2001. godine obeležava svake godine 26. septembra. Ovaj dan podseća na važnost negovanja jezičke raznolikosti, ohrabruje učenje novih jezika i promoviše međukulturno razumevanje, jer jezik nije prepreka, već most koji spaja ljude i narode.
EUpravo zato na panelu u Briselu - značaj komunikacije među narodima
Od radionica za decu i besplatnih časova jezika, do kulturnih manifestacija i javnih debata o značaju višejezičnosti, širom Evrope 26. septembar donosi raznovrsne aktivnosti.
Škole, univerziteti, kulturni centri i lokalne zajednice organizuju događaje koji podsećaju da učenje jezika nije samo sticanje znanja, već i otvaranje vrata prema drugim kulturama i ljudima. Cilj je jasan – pokazati da raznolikost jezika nije prepreka, već bogatstvo koje spaja.
Evropska komisija organizuje interaktivni virtuelni događaj na kojem učesnici mogu kreirati svoj avatar, istraživati digitalni izložbeni prostor, upoznati jezičke stručnjake iz EU institucija, saznati više o karijerama u prevođenju i tumačenju, te učestvovati u interaktivnim sesijama o učenju jezika i poslovnim prilikama.
Jednom takvom onlajn panelu prisustvovao je i portal EUpravo zato, koji je organizovan u Briselu, na temu "Jezičke veštine: Vaš put do radnih mesta".
Učestvovali su Džo Hopkins, stručnjak Evropske komisije, odnosno Evropskog centra savremenih jezika, Sedrik Carlier, socijalni radnik i poliglota koji govori čak 22 jezika, Madelina Marinku, stručnjakinja za poslovnu analizu AI alata, iz Generalnog direktorata za transfere Evropske komisije i Dženi Tejlor, tumač konferencija iz Generalnog direktorata za prevod Evropske komisije.
Govoreći o značaju učenja stranih jezika, Carlier je iskoristio jedan događaj iz svakodnevnog života da nam objasni višestruke koristi.
"Nedavno sam video primer koji to savršeno ilustruje - sreo sam muškarca iz Turske, koji se naljutio jer je u zgradi čovek zalupio vrata pred licem njegove ćerke. Bio je veoma frustriran i počeo je da viče. Prišao sam mu i počeo da mu se obraćam na turskom. Čim je shvatio da može da govori na svom jeziku, odmah je počeo da izražava svu frustraciju koju je nakupljao zbog života u našem centru i zbog toga što je morao da napusti Tursku iz ličnih razloga", ispričao je ovaj mladi poliglota na panelu.
Nakon prvog "talasa besa" prešli su na neke svakodnevne teme, razmenu iskustava i to na turskom jeziku što je, kaže, njegovom sagovorniku prijalo i upravo u tom momentu video je "koliko je poznavanje jezika moćno" jer omogućava ljudima da komuniciraju i razumeju se, "što nije uvek moguće preko prevoda ili u komunikaciji na stranom jeziku".
"Znanje jezika otvara vrata povezivanju, razumevanju i ljudskom kontaktu na način koji nijedna mašina ili prevod ne može u potpunosti da zameni", objasnio je Carlier.
Sa tim se složila i Dženi Tejlor, tumač konferencija iz Generalnog direktorata za prevod Evropske komisije, koja je dodala da pametni uređaji i drugi alati koji se koriste u svrhu prevođenja, ne mogu dočarati emocije, humor, nijanse i kontekst, dodavši da to vidi svaki dan na sastancima.
"Kada ljudi mogu da se izraze na svom jeziku mnogo elokventnije i ubedljivije, nego što bi to mogli preko mašine ili na jeziku u kojem nisu tako sigurni. Kada si primoran da govoriš na drugom jeziku, imaš vrlo ograničen set alata ili sastojaka koje možeš da koristiš. S druge strane, kada možeš da govoriš na svom jeziku, imaš pristup celoj toj bogatstvu i svim tim različitim nijansama koje ti omogućavaju da pokažeš svoju ličnost i budeš mnogo ubedljiviji pred publikom kojoj se obraćaš", rekla je na panelu.
Kako se obeležava Dan jezika širom Evrope?
British Council nudi online webinar pod nazivom "Where will Languages Take Me?", koji istražuje kako učenje jezika može pomoći studentima u njihovom budućem životu i karijeri.
Pored virtuelnih događaja, širom EU organizuju se i manifestacije uživo. U Bratislavi, Slovačka, 25. septembra održava se LingvaFest, jezički festival sa različitim aktivnostima. U Grazu, Austrija, 26. septembra organizuje se Festival jezika sa mini jezičkom sajmom i aktivnostima za decu. Haapsalu u Estoniji obeležava Dan jezika kroz ABC-Book Fair za decu, posvećen učenju jezika putem knjiga.
U Lejdnu, Holandija, zainteresovani mogu učestvovati u "Taalquizine" – interaktivnom putovanju kroz istorijski centar grada, koje povezuje jezik i hranu, uz predavanja lingvista u kafićima, restoranima i muzejima. U Atini, Grčka, organizuje se višejezična proslava za celu porodicu, koja uključuje igre, kvizove i kulturne prezentacije.
Ovi događaji pružaju priliku učesnicima da na interaktivan i zabavan način istraže bogatstvo evropskih jezika, unaprede svoje jezičke veštine i bolje razumeju različite kulture unutar EU.
Politika EU o višejezičnosti zalaže se za učenje i podučavanje više jezika kako bi se unapredila komunikacija, mobilnost i saradnja širom Evrope. Zahvaljujući programima poput Erasmus+, Evropljani mogu da unaprede svoje jezičke veštine kroz obrazovne ili stručne aktivnosti u 34 zemlje.
EU takođe finansira različite jezičke projekte, podstiče razmenu iskustava između zemalja članica i sarađuje sa međunarodnim organizacijama radi inovacija u učenju jezika.
"Poznavanje jezika može pomoći ljudima da pronađu posao, olakša pristup uslugama i pravima, kao i da doprinese solidarnosti kroz unapređen dijalog između kultura i jačanje društvene kohezije. EU je karakterisana kulturnom i jezičkom raznolikošću, a jezici koji se govore u zemljama članicama predstavljaju bitan deo njenog kulturnog nasleđa", navode iz Evropske komisije.
Pored simboličnih obeležavanja, mnoge evropske države idu i korak dalje: kroz dugoročne programe besplatne nastave jezika pomažu migrantima i izbeglicama da se integrišu u društvo i pronađu svoje mesto na tržištu rada.
Kako države članice EU olakšavaju učenje jezika?
U Švedskoj, program SFI je besplatan i dostupan svim imigrantima koji imaju boravišnu dozvolu i koji su registrovani u opštini. Program je obavezan za sve osobe starije od 16 godina koje nemaju osnovno znanje švedskog jezika. Nastava se finansira iz opštinskog budžeta, a kursevi obuhvataju osnovno čitanje, pisanje i komunikaciju na švedskom jeziku, kao i upoznavanje sa švedskim društvom. Nakon završetka kursa, polaznici dobijaju diplomu ili sertifikat. Kursevi se nude u različitim oblicima, uključujući nastavu u učionici, online nastavu i kombinovane oblike nastave.
Belgija ima razvijene programe besplatne jezičke obuke za migrante i izbeglice, koji se razlikuju u zavisnosti od regiona. U Regionu Brisel postoji obavezni integracioni program koji uključuje besplatne časove jezika – francuskog ili holandskog, u zavisnosti od potreba polaznika. U Flandriji, treće zemlje državljani stariji od 18 godina obavezni su da pohađaju integracioni program koji obuhvata i kurs "holandski kao drugi jezik" (NT2).
"U okviru programa integracije porodice, dobila sam mogućnost da pohađam početni kurs holandskog jezika, besplatno. Uslov je bio da budem prijavljena na biro za nezaposlene. Na taj način, objasnili su mi, pomažu što lakšem uključivanju u zajednicu i savlađivanju jezičkih i socijalnih barijera", rekla je za EUpravo zato Jelena, koja odnedavno živi u Belgiji.
Pored ovih regionalnih inicijativa, širom Belgije se nude i besplatni ili subvencionisani kursevi preko univerziteta, centara za obrazovanje odraslih i službi za zapošljavanje (Actiris, VDAB, Forem). Postoje i posebne olakšice poput jezičkih vaučera za tražioce posla, dok univerziteti, poput Université Libre de Bruxelles.
Danska nudi besplatne kurseve danskog jezika za legalne imigrante koji su registrovani u opštini. Nastava je finansirana od strane države, a kursevi su dostupni u svim većim gradovima. Program obuhvata jezik, kulturu, zakonodavstvo i istoriju Danske, a nakon završetka kursa, polaznici mogu polagati ispit za sertifikat koji je priznat na tržištu rada, navodi se na platformi Norden, zvaničnom sajtu Danske za migrante odnosno doseljenike u ovu evropsku državu.
Jezici u Evropskom parlamentu
U institucijama Evropske unije, uključujući Evropski parlament i Evropsku komisiju, postoji 24 službena jezika EU. To znači da svi zakoni, dokumenti i zvanične komunikacije moraju biti dostupni na svakom od ovih jezika kako bi se garantovala jednakost i transparentnost za sve građane EU.
Lista službenih jezika EU obuhvata: bugarski, češki, danski, nemački, grčki, engleski, španski, estonski, finski, francuski, irski, hrvatski, mađarski, italijanski, latvianski, litvanski, malteški, holandski, poljski, portugalski, rumunski, slovački, slovenački i švedski.
Pored ovih službenih, Evropski parlament redovno koristi i druge jezike za potrebe tumačenja i komunikacije, posebno kada je u pitanju rad sa poslanicima ili posetama iz trećih zemalja, ali zvanična politika zasniva se na 24 jezika.
(EUpravo zato.rs)