Postoji čuvena rečenica koja adekvatno sublimira kapacitete Evropske unije: ona je ekonomski džin, politički patuljak i vojni crv. Nema spora oko značaja EU kao svetskog ekonomskog bloka. Ipak, kako bi postala zajednica koja poseduje političke i vojne kapacitete da se suoči sa globalnim izazovima, EU je počela aktivno da radi na redefinisanju svoje uloge i jačanju raspoloživih sredstava.
Polazeći od procene da će "novi međunarodni poredak biti oformljen tokom druge polovine ove decenije", Evropska komisija i Kaja Kalas, visoka predstavnica za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku izašle su pre mesec dana sa tzv. "belim papirom", koji predstavlja praktičan predlog politike u oblasti jačanja odbrambenih kapaciteta, u kontekstu inicijative "Plan ponovnog naoružavanja Evrope / Spremnost 2030".
Ka evropskoj odbrambenoj industriji
Govoreći o "radikalno izmenjenoj strateškoj situaciji" u svetlu savremenih globalnih promena, a oslanjajući se na izveštaj Saulija Ninista, bivšeg predsednika Finske, iz oktobra 2024. godine, ističu se tri ključna pravca delovanja koja bi trebalo da vode Evropsku uniju i njene države članice ka povećanju odbrambene spremnosti u narednih pet godina:
1. Pojednostavljenje zakonodavstva i smanjenje administrativnog opterećenja radi hitnog zatvaranja ključnih kapacitetskih nedostataka i pružanja podrške odbrambenoj industriji EU. Kako bi se omogućila proizvodnja odbrambene tehnike potrebnom brzinom i obimom, biće neophodno raditi na harmonizaciji pravila i pojednostavljenju procedura za nabavku, transfer, sertifikaciju i izdavanje dozvola. Evropska komisija će zato već do juna 2025. godine predstaviti predlog za pojednostavljenje svih odbrambenih procedura unutar Unije.
2. Izgradnja istinskog jedinstvenog tržišta odbrane u EU kako bi se poboljšala koordinacija među državama članicama i podstaklo usvajanje zajedničkih odbrambenih standarda. Polazeći od činjenice da evropska odbrambena industrija raspolaže ograničenim kapacitetima za masovnu proizvodnju, dok je tržište fragmentisano i dominiraju nacionalni akteri, potrebno je unaprediti mehanizme zajedničke nabavke, kako bi se smanjili troškovi i izbeglo dupliranje kapaciteta. Da bi se to postiglo, neophodna je politička i institucionalna volja da se evropski odbrambeni sektor posmatra kao strateška celina, a ne kao zbir pojedinačnih nacionalnih interesa.
3. Političko-odbrambena priprema za najgore moguće vojne scenarije. S obzirom da se ovde neobično eksplicitno ukazuje na "mogućnost sukoba velikih razmera", EU će raditi na stvaranju strateških zaliha, omogućavanju brzog premeštanja trupa i opreme širom teritorije Unije, kao i na jačanju saradnje među članicama. Formira se takođe "Opservatorija za kritične tehnologije", koja će identifikovati ključne materijale i razvijati planove za njihovo obezbeđivanje. Paralelno s tim, radiće se na diverzifikaciji izvora snabdevanja i razvoju evropskih alternativa, kao i integraciji veštačke inteligencije u odbrambene sisteme. Konačno, odbrambena industrija će morati da privuče, obuči i zadrži veći broj stručnjaka, u cilju širenja kapaciteta i jačanja tehnološke i strateške otpornosti.
Ka većoj odbrambenoj potrošnji
Već je bilo reči o tome da je Evropska komisija ukazala kako veća ulaganja u odbranu neminovno znače i veće zaduživanje – što predstavlja značajan izazov, budući da države članice EU moraju poštovati fiskalna ograničenja. U odgovoru na ove izazove, EU je zauzela stav koji se temelji na principu "kupujmo evropsko – više, zajedno i efikasnije". S obzirom na takve okolnosti, sledeći pravci delovanja dolaze u obzir:
1. Privremeno odstupanje od postojećih budžetskih ograničenja putem aktivacije posebnih klauzula o fiskalnoj fleksibilnosti. Cilj je da države članice povećaju izdvajanja za odbranu na 1,5% BDP-a, čime bi se otvorio fiskalni prostor od oko 650 milijardi evra u naredne četiri godine.
2. Uvođenje novog finansijskog instrumenta – SAFE (en. Security and Action for Europe), namenjenog podršci državama članicama u povećanju ulaganja u odbranu. EU planira da prikupi sredstva putem zaduživanja do 150 milijardi evra i da kroz zajmove pomogne članicama da brzo i značajno ojačaju svoje odbrambene kapacitete.
3. Mobilizovanje privatnog kapitala predstavlja još jedan ključni cilj plana. Posebna pažnja se posvećuje ulozi Evropske investicione banke (EIB), koja planira da uvede izmene u svojoj politici finansiranja kako bi dodatno proširila obim podrške u sektoru odbrane i bezbednosti. Konkretno, banka namerava da udvostruči svoja godišnja ulaganja na 2 milijarde evra, čime bi finansirala projekte koji obuhvataju dronove, svemirske tehnologije, sajber bezbednost, kvantne tehnologije, izgradnju i modernizaciju vojnih objekata, kao i kapacitete za civilnu zaštitu.
Kako se politika proširenja uklapa u nove odbrambene napore EU?
Nema sumnje da se na politiku proširenja gleda kao na prvoklasni spoljnopolitički instrument. Zapadni Balkan je bio i ostaje raskrsnica bez čije integracije u Uniju ne može biti bezbednog evropskog kontinenta.
U analiziranom "belom papiru" eksplicitno se ističe da je Zapadni Balkan jedna od ključnih arena u kojoj Rusija ima snažan destabilišući uticaj. Zbog toga se naglašava da EU treba da nastavi uzajamno korisnu saradnju i angažman u oblasti bezbednosti i odbrane sa svim državama kandidatima, ostavljajući im otvorenom mogućnost učešća u zajedničkim odbrambenim nabavkama. Radi preciznosti, ove opcije se ostavljaju otvorene za sve zemlje kandidate koje se smatraju "državama koje dele slične vrednosti". Time se jasno potvrđuje da politika proširenja nije samo geopolitički odgovor na bezbednosne izazove, već i transformativni proces usmeren ka razvoju i produbljivanju evropskih vrednosti u zemljama kandidatima, odnosno budućim državama članicama.
Sa takvim dvostrukim interesom, nema sumnje da će EU nastaviti da prioritizuje politiku proširenja, kako radi ostvarenja svojih spoljnopolitičkih ciljeva, tako i zbog njene transformativne vrednosti. U tom kontekstu, primećuje se da je Crna Gora počela da zatvara pregovaračka poglavlja, dok je u Briselu otpočelo pisanje nacrta njenog ugovora o pristupanju.
Istovremeno, Albanija je upravo otvorila klaster 2 (treći po redu) i suočava se s povećanom vidljivošću i političkom podrškom – u Tirani je otvorena filijala čuvenog Koledža Evrope, a planirano je i otvaranje kancelarije Evropskog parlamenta.
Srbija, trenutno, nema pomaka te vrste kojima bi mogla da se pohvali. Dolaskom novog ministra za evropske integracije, prvi zadatak biće da uveri Uniju ne samo u to da Srbija može predstavljati snažan odbrambeni deo evropske slagalice, već i da zaista deli evropske vrednosti. Samo sa takvom kombinacijom, Srbija može koračati napred ka članstvu u EU.