- Ministri EU razgovarali su o bezbednosnim posledicama proširenja i saglasili se da prodube saradnju sa zemljama kandidatima, uz poseban pomen Ukrajine, Moldavije i Zapadnog Balkana.
- Savet EU usvojio je najveći paket sankcija protiv Rusije do sada, dok je podrška Ukrajini usmerena na novi pritisak na Moskvu i finansiranje narednih potreba Kijeva.
- Izražena je i duboka zabrinutost zbog demokratskog nazadovanja u Gruziji, položaja opozicije i zakona o stranim agentima.
Ministri spoljnih poslova Evropske unije razmenili su 13. oktobra mišljenja o bezbednosnim posledicama proširenja Unije, uoči strateške rasprave Evropskog saveta o tom pitanju, koja je planirana za oktobar.
Tokom ministarske rasprave razmotrene su mogućnosti i izazovi koje proširenje donosi za bezbednost EU, uključujući načine na koje zemlje kandidati i potencijalni kandidati mogu da doprinesu jačanju bezbednosti i odbrane Unije.
"Proširenje je decenijama najuspešniji instrument spoljne politike EU. Mnoge zemlje kandidati već značajno doprinose našoj bezbednosti. Ukrajina je, naravno, prva linija odbrane Evrope od ruske agresije. Moldavija i naši partneri sa Zapadnog Balkana doprinose misijama i operacijama EU", izjavila je visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas.
Ministri su se saglasili da prodube saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane sa zemljama kandidatima, u skladu sa njihovim napretkom i usklađenošću sa EU.
Ministri spoljnih poslova EU razgovarali su i o ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine i intenziviranju hibridnih aktivnosti usmerenih protiv EU i njenih država članica, nakon neformalne razmene mišljenja sa ministrom spoljnih poslova Ukrajine Andrijem Sibihom. Rasprava je bila usmerena na podršku EU Ukrajini i pojačavanje pritiska na Rusiju.
"Ministri su danas podržali primirje u pogledu napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine i Rusije, pod uslovom da ga se Moskva pridržava. Međutim, prekid vatre ne može da funkcioniše ako ga poštuje samo jedna strana. Jasno je da sada nije trenutak za ublažavanje pritiska na Moskvu", rekla je Kalas.
Kada je reč o pritisku na Rusiju, Savet EU usvojio je dosad najveći paket pojedinačnih sankcionih mera, kojim je obuhvaćeno gotovo 1.600 pojedinaca i pravnih lica povezanih sa ruskim vojno-industrijskim kompleksom.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Usvojene su i dodatne sankcije protiv 77 osoba uključenih u organizovanje nezakonitih takozvanih izbora za rusku Državnu dumu, održanih u septembru 2026. godine na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine.
Kalas je poručila da će pritisak na Rusiju biti nastavljen kroz nove sankcije, uključujući 22. paket restriktivnih mera, sprovođenje postojećih sankcija, aktivnosti protiv ruske flote u senci, utvrđivanje odgovornosti za hibridne napade i zajednički odgovor na njih, kao i unapređenje razmene obaveštajnih podataka.
Pored toga, Savet je razmatrao potrebu za brzim sprovođenjem zabrane ulaska u EU za bivše ruske borce, mogućnost ograničavanja kretanja ruskih diplomata i smanjenja broja turističkih viza za ruske državljane.
Kada je reč o podršci Ukrajini, visoka predstavnica pozdravila je odluku Kijeva da usvoji neophodne zakone koji bi omogućili otvaranje pregovora o još dva klastera u procesu pristupanja EU.
Ministri su razgovarali i o finansijskom manjku sa kojim će se Ukrajina suočiti 2027. godine, kao i o potrebi da države članice EU preuzmu vodeću ulogu u obezbeđivanju sredstava potrebnih toj zemlji.
Na sastanku je bilo reči i o sprečavanju povratka ruskih i beloruskih sportista na međunarodna sportska takmičenja pod zastavama Rusije i Belorusije, kao i o mogućim merama EU protiv odgovornih za uništavanje ukrajinskog kulturnog nasleđa.
Savet se osvrnuo i na situaciju u Gruziji, izrazivši "duboku zabrinutost" zbog nazadovanja demokratije u toj zemlji, položaja opozicionih stranaka i primene zakona o stranim agentima.
Očekuje se da će detaljnija rasprava o Gruziji biti održana na sastanku Saveta EU za spoljne poslove u januaru 2027. godine.
(EUpravo zato.rs)