- Evropska komisija i EEAS pripremaju novu bezbednosnu strategiju EU, koja bi trebalo da bude predstavljena u trećem kvartalu 2026. godine.
- Prema analizi EPRS-a, dokument će obuhvatiti i sajber i hibridne pretnje, energetsku i ekonomsku bezbednost, kao i zaštitu kritične infrastrukture.
- Ukrajina bi trebalo da bude u centru novog okvira, dok se značajna pažnja očekuje i za Moldaviju i Zapadni Balkan.
Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) pripremaju novu evropsku bezbednosnu strategiju, a Zapadnom Balkanu bi u tom dokumentu mogla biti posvećena značajna pažnja, navodi se u analizi Evropskog parlamenta.
U brifingu Evropske službe Evropskog parlamenta za istraživanja (EPRS), objavljenom 7. jula 2026. godine, navodi se da se nova strategija očekuje u trećem kvartalu 2026. godine i da bi trebalo da odgovori na promenjeno evropsko bezbednosno okruženje.
Prema EPRS-u, nova strategija trebalo bi da ponudi širi pogled na bezbednost, koji bi, pored odbrane, obuhvatio i sajber-bezbednost, hibridne pretnje, energetsku i ekonomsku bezbednost, otpornost lanaca snabdevanja, zaštitu kritične infrastrukture i druge oblasti.
Kada je reč o susedstvu Evropske unije, EPRS navodi da će Ukrajina verovatno imati centralno mesto u novom bezbednosnom okviru, dok se očekuje da će Moldaviji i Zapadnom Balkanu takođe biti posvećena značajna pažnja.
"Ukrajina će verovatno imati centralno mesto u ovom okviru, posebno imajući u vidu njenu sve veću integraciju u evropsku odbrambenu tehnološku i industrijsku bazu, dok se očekuje da će Moldavija i Zapadni Balkan takođe dobiti značajnu pažnju", navodi se u dokumentu Evropskog parlamenta.
EPRS, međutim, naglašava da je reč o proceni očekivanog sadržaja buduće strategije. Dokument je pripremljen kako bi poslanicima Evropskog parlamenta pružio informacije o inicijativi Evropske komisije, dok konačna strategija u trenutku objavljivanja briefinga još nije bila predstavljena.
Nova strategija priprema se u kontekstu promena evropskog bezbednosnog okruženja, uključujući rat u Ukrajini, razvoj hibridnih i sajber pretnji, promene u transatlantskim odnosima i potrebu za jačanjem evropskih odbrambenih kapaciteta.
Prema analizi EPRS-a, očekuje se da će strategija redefinisati ulogu EU kao bezbednosnog aktera i obuhvatiti kako konvencionalne tako i nekonvencionalne pretnje. Među temama koje bi mogle da budu obuhvaćene navode se strateška autonomija, otpornost, odbrambena spremnost, energetska i ekonomska bezbednost, kao i saradnja EU i NATO.
U dokumentu se navodi da bi nova strategija mogla da pruži stratešku osnovu za snažnije angažovanje EU u njenom susedstvu. U tom kontekstu EPRS posebno izdvaja Ukrajinu, Moldaviju i Zapadni Balkan.
Takav pristup već se vidi u politici EU prema Zapadnom Balkanu. Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas izjavila je u Briselu u maju da je Zapadni Balkan "strateški prioritet za EU", nakon sastanka Saveta EU na kojem je dogovoreno produbljivanje saradnje sa partnerima iz regiona u oblastima spoljne politike, bezbednosti i odbrane. Kao konkretne oblasti saradnje Kalas je tada navela podršku u suočavanju sa hibridnim pretnjama i dezinformacijama, kao i jačanje odbrambenih kapaciteta partnera.
Dodatnu potvrdu takvog pristupa dao je predsjednik Evropskog saveta António Košta na samitu EU-Zapadni Balkan u junu, kada je rekao da potpuno usklađivanje partnera sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostaje "suštinski izraz našeg jedinstva". Lideri EU i Zapadnog Balkana tada su razgovarali i o jačanju saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane, kao i o otpornosti na sajber i druge hibridne prijetnje.
Izrada nove strategije pokrenuta je nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u januaru 2026. godine najavila njenu pripremu, navodeći promene u geopolitičkom okruženju i potrebu za odgovarajućim odgovorom Evropske unije.
Prema EPRS-u, buduća strategija trebalo bi da bude zasnovana na sveobuhvatnoj proceni pretnji. Ta procena trebalo bi da posluži kao osnova za zajedničku komunikaciju i mapu puta za sprovođenje strategije.
Dokument Evropskog parlamenta navodi da su tokom 2026. godine države članice već razgovarale o budućoj strategiji, uključujući pitanja nacionalnih prioriteta i oblasti u kojima bi instrumenti EU mogli biti ojačani.
Konačan sadržaj strategije, međutim, u trenutku objavljivanja analize nije bio poznat.
(EUpravo zato.rs)