Izdvajanja za odbranu u evropskim članicama NATO-a dostigla su nivoe kakvi nisu viđeni od Hladnog rata, a zemlje najbliže Rusiji prednjače u naoružavanju.
Iako su 2025. godine sve evropske članice Alijanse prvi put ispunile cilj od 2% BDP-a za odbranu, detaljniji uvid u brojke otkriva koliko je kontinent podeljen.
Na jednoj strani su države sa prve linije koje žure ka izdvajanju od 5% BDP-a, dok na drugoj velika grupa zemalja ispunjava tek minimum. Istovremeno, oko 40% izdataka za odbrambenu opremu odlazi dobavljačima van Evropske unije, a stvarni rast vojnih sposobnosti manji je nego što sugerišu ukupne brojke o potrošnji, piše Euronews.
Ko najbrže jača odbranu u Evropi?
Evropske članice NATO-a povećale su izdatke za odbranu za 14% u 2025. godini, na oko 739 milijardi evra, što je najveći rast od 1950-ih. Zajedno su članice EU u okviru saveza potrošile 2,5% BDP-a na odbranu, što je povećanje od 0,4 procentna poena za samo jednu godinu.
Ipak, baltičke zemlje, Poljska i Danska daleko su ispred ostalih, sa potrošnjom većom od 3% BDP-a.
Na vrhu liste je Poljska, koja je 2025. godine izdvojila 4,48% svog BDP-a za odbranu, više nego dvostruko od starog cilja i najviše u celom savezu, čak i više od Sjedinjenih Država (3,22%). Odmah iza nje nalazi se blok država sa prve linije: Litvanija (4%), Letonija (3,73%) i Estonija (3,38%).
Obrazac je jasan: zemlje na istočnom krilu NATO-a, najbliže Rusiji, dominiraju.
Sledeću grupu čine nordijske zemlje: Danska (3,22%), Finska (2,77%) i Švedska (2,51%).
Finska i Švedska su tek u poslednje tri godine napustile dugogodišnju vojnu neutralnost kako bi se pridružile savezu.
Grčka, koja tradicionalno mnogo ulaže u odbranu zbog odnosa sa Turskom, izdvaja 2,85%.
"Oxford Economics" procenjuje da će Poljska, baltičke i nordijske zemlje nastaviti da predvode i da su neke već na putu da dostignu 5% BDP-a do 2035. godine.
Zemlje koje jedva ispunjavaju minimum
"Povećana izdvajanja za odbranu postala su jedan od retkih pozitivnih pokretača rasta u Evropi", rekao je ekonomista Tomas Dvorak iz "Oxford Economics".
Na dnu liste nalaze se zemlje koje su 2025. završile sa oko 2%, a to su Italija (2,01%), Francuska (2,05%) i Španija, Belgija, Portugal, Češka, Luksemburg - tačno 2%.
Slovenija, Hrvatska, Slovačka, Bugarska i Mađarska kreću se između 2,02% i 2,06%.
Neke već beleže pad, pa se tako u Mađarskoj i Češkoj udeo izdvajanja čak smanjio.
Za 2026. godinu očekuje se minimalan rast na 2,6% BDP-a, što ukazuje na gotovo stagnaciju.
Svi su formalno ispunili cilj
Iako su izdaci rasli brže nego što se očekivalo, deo tog rasta proizlazi iz računovodstvenih pravila, a ne stvarnog jačanja vojske.
Podaci NATO-a su zasnovani na samoprijavljivanju i gotovinskom principu, što znači da avansna plaćanja za višegodišnje nabavke mogu uvećati brojke mnogo pre nego što bilo kakva oprema stigne.
Novi cilj uključuje i 1,5% BDP-a za "odbrambenu infrastrukturu", bez jasne definicije, pa postoje indikacije da neke države pokušavaju da civilne projekte (npr. bolnice) prikažu kao vojnu potrošnju.
Veći deo stvarnog rasta dolazi iz nabavke opreme.
Novi cilj je teško dostižan
Na samitu u Hagu postavljen je novi cilj od 5% BDP-a do 2035, a od toga 3,5% treba da se izdvaja za osnovnu odbranu
Po tom strožem kriterijumu, gotovo sve evropske zemlje značajno zaostaju.
Prosek NATO-a u 2025. bio je 2,76%.
Osim Poljske, Litvanije i Letonije, sve velike ekonomije morale bi povećati izdvajanja za dodatnih 1 do 1,5 procentnih poena BDP-a.
Gde zapravo ide novac?
Ključno pitanje nije koliko se troši već gde novac završava.
Oko 40% izdataka EU za odbrambenu opremu odlazi van Unije. To znači da skoro 2 od 5 evra ide stranim dobavljačima.
Najviše se uvozi oprema koju Evropa još ne može masovno da proizvodi: raketni sistemi dugog dometa, protivvazdušna odbrana, sistemi za rano upozoravanje, vojni transport, borbeni avioni pete generacije, veliki dronovi...
Evropa se takođe oslanja na uvozne mikročipove i rizikuje zaostajanje u primeni veštačke inteligencije u vojne svrhe.
"Evropa ima razvijen sektor odbrambene industrije, ali ograničeni kapaciteti i tehnološki nedostaci znače da se značajan deo opreme mora uvoziti", zaključio je Dvorak.
(EUpravo zato/Euronews)