Portparol rumunskog Ministarstva nacionalne odbrane, Kristijan Popovici, objasnio je zašto vojska nije srušila bespilotnu letelicu koja je noćas udarila u desetospratnicu u centru rumunskog grada Galatija.
Naveo je kako Rumunija "ne može da rizikuje da stvori veću opasnost od one koju sprečava" i da vojska ima "vrlo stroga ograničenja" u takvim situacijama, piše Digi24.ro.
Dron se srušio noćas na stambenu zgradu u Galatiju, što je izazvalo eksploziju i požar u stanu na desetom spratu.
Zbog incidenta su izdata upozorenja putem sistema RO-Alert, a iz baze Fetesti su podignuta dva borbena aviona F-16, uz podršku helikoptera IAR 330 SOCAT rumunskih vazduhoplovnih snaga.
Popovici je detaljno je opisao tok događaja.
"Sinoć oko 0:18 sati već su počele prve vazdušne uzbune u pograničnim područjima. Situaciju smo neprestano pratili zemaljskim radarima. U trenutku kad su putanje grupe bespilotnih letelica ukazivale na mogući ulazak u nacionalni vazdušni prostor, izdat je RO-Alert, odnosno uzbuna za vazdušnu opasnot je poslata Glavnom inspektoratu za hitne situacije koji ju je prosledio građanima", rekao je.
"Jedna od bespilotnih letjelica, čiji je radarski signal u 1:54 ušao u nacionalni vazdušni prostor iz smera Renija, spuštala se s visine od 600 metara. Imala je i nekoliko skretanja čiji uzrok pokušavamo da utvrdimo. Nestala je s radara južno od grada Galatija, a nekoliko minuta kasnije na broj 112 dojavljen je požar kao posedica pada drona na krov zgrade", dodao je Popovici.
"Vojska ima stroga zakonska ograničenja"
Novinari su pitali zašto bespilotna letjelica nije oborena.
"To je legitimno pitanje i građani moraju da znaju da činimo sve što možemo, ali vojska u ovakvoj situaciji ima vrlo stroga ograničenja jer ne možemo rizikovati da stvorimo veću opasnost od one koju sprečavamo. Zakon nam dopušta otvaranje vatre na ove objekte korišćene u sukobu u Ukrajini, ali pod uslovom da se time štite životi stanovništva i imovina", izjavio je Popovici.
Iz Ministarstva odbrane su takođe precizirali da su "piloti aviona tokom uzbune imali ovlašćenje da deluju po ciljevima".
Ministarstvo je saopštilo da su od početka rata u Ukrajini u 47 navrata pronađeni fragmenti bespilotnih letelica na teritoriji Rumunije. Samo ove godine je zabeleženo 12 takvih slučajeva.
Reakcija NATO-a i evropskih zvaničnika
Portparolka NATO-a, Alison Hart, izjavila je da je glavni sekretar Mark Rute u kontaktu sa rumunskim vlastima i da ovaj vojni savez osuđuje "rusku nepromišljenost".
"NATO će nastaviti da jača svoju odbranu od svih pretnji, uključujući i one od dronova", navela je.
Moskva je, u međuvremenu, optužila baltičke države da dozvoljavaju Ukrajini da iz njihovog vazdušnog prostora napada Rusiju.
Baltičke zemlje su u zajedničkom saopštenju poručile da "odlučno odbacuju rusku kampanju dezinformacija i pogrešnih tvrdnji".
"Nordijsko-baltičke države nikada nisu dozvolile da se njihova teritorija ili vazdušni prostor koriste za napade na mete u Rusiji", poručeno je.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, istakla je da je "ruska agresija prešla još jednu liniju".
"Stojimo u potpunosti sa Rumunijom i njenim narodom", rekla je i dodala da se sprema 21. paket sankcija Rusiji.
(EUpravo zato/Index.hr)