Formiranje brigade Bundesvera u Litvaniji ušlo je u novu fazu 29. januara, kada su dva borbena bataljona pridružena brigadi u okviru postepenog jačanja nemačkih snaga u toj zemlji.
Prema rečima jednog generala Bundesvera, Nemačka se priprema za mogućnost ruskog napada u naredne dve godine.
U intervjuu za britanski The Times, Gerald Funke, načelnik novouspostavljene Komande za podršku Bundesvera, izložio je kako bi mogao da izgleda "najgori mogući scenario": ruski napad velikih razmera na NATO u baltičkim državama.
U slučaju takvog napada, Nemačka bi odmah bila uvučena u sukob zbog svoje brigade stacionirane u Litvaniji. Nakon toga usledilo bi raspoređivanje desetina hiljada NATO vojnika na istočno krilo Alijanse, preko nemačkih luka i transportnih koridora, čak i u uslovima mogućih hibridnih napada.
U tom scenariju, Nemačka bi preuzela centralnu ulogu logističkog čvorišta NATO-a, kako je predviđeno Operativnim planom Nemačka (OPLAN DEU).
Prema pisanju Wall Street Journala, reč je o poverljivom dokumentu od oko 1.200 strana, izrađenom pre više od dve i po godine, koji sada treba da se primeni "punom brzinom".
OPLAN DEU se u stručnim krugovima smatra vojnim nacrtom za odbranu Nemačke, jer objedinjuje ključne zadatke nacionalne i kolektivne odbrane i povezuje ih sa neophodnim civilnim institucijama i odgovornostima.
Zaštita Vilnjusa - zaštita Berlina
Tokom posete Operativnoj komandi u Švijelovzeu, litvanski ministar odbrane Robertas Kaunas izjavio je da i on smatra da je ruski napad moguć.
Istovremeno je upozorio da je verovatniji manji, ograničen vojni potez, čiji bi cilj bio testiranje evropske bezbednosne arhitekture i same Alijanse.
U tom kontekstu, prošle godine je u Gradskoj kući u Vilnjusu otkrivena spomen-ploča sa citatom nemačkog kancelara:
"Bezbednost Litvanije je i naša bezbednost. Zaštita Vilnjusa znači zaštitu Berlina."
Te reči potiču iz govora koji je kancelar održao u maju prošle godine na smotri nemačke brigade stacionirane u Litvaniji.
Kako bi ojačala bezbednost Litvanije, nemačka vlada je 2023. godine donela odluku da po prvi put trajno stacionira borbenu brigadu Bundesvera van teritorije Nemačke, 45. oklopnu brigadu, poznatu i kao "Litvanska brigada".
Nakon sastanka sa litvanskom premijerkom Ingom Ruginijenė u Berlinu 29. januara, kancelar Fridrih Merc ponovio je da Nemačka ostaje posvećena svojoj odgovornosti, ocenivši raspoređivanje Litvanske brigade kao zajedničko ulaganje u bezbednost Evrope.
"Ova brigada nije politički simbol, već konkretan vojni doprinos odvraćanju i odbrani", naglasio je kancelar.
Većina snaga brigade biće stacionirana u Rudninkaju, oko 30 kilometara od granice sa Belorusijom. Pored toga, nemačka borbena grupa NATO-a, multinacionalna jedinica sastavljena od osam savezničkih zemalja na rotacionoj osnovi, biće integrisana u strukturu brigade.
Ta borbena grupa se nalazi u Rukli, u centralnoj Litvaniji, još jednoj ključnoj tački za razmeštaj nemačkih snaga u baltičkom regionu.
"Zahtev pune borbene spremnosti"
Do 2027. godine, oko 4.800 vojnika, uz približno 200 civilnih zaposlenih, trebalo bi da bude trajno raspoređeno na istočnom krilu NATO-a u okviru Litvanske brigade, u skladu sa zahtevom pune borbene sposobnosti.
Oko 500 pripadnika već je stalno prisutno na terenu, izjavio je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus nakon sastanka sa litvanskim kolegom Robertasom Kaunasom.
Dodao je da su 29. januara dva borbena bataljona, 203. oklopni bataljon iz Augustdorfa i 122. oklopno-pešadijski bataljon iz Obervihtaha, stavljena pod direktnu komandu brigade.
Multinacionalna borbena grupa NATO-a u Litvaniji trebalo bi da u februaru bude potčinjena 45. oklopnoj brigadi.
Time će broj pripadnika brigade koji služe u Litvaniji porasti na oko 1.800, rekao je Pistorijus, dodavši:
"Nalazimo se u skladu sa planom. Brigada raste i obučava se na terenu. 2026. biće godina naročito intenzivne obuke, uz snažno nemačko učešće."
Nakon završetka potrebne civilne i vojne infrastrukture, bataljoni 203 i 122 biće trajno stacionirani u Rudninkaju i Rukli.
Ministar odbrane je tom prilikom zahvalio Litvaniji "na izuzetnoj pouzdanosti i odlučnosti u izgradnji infrastrukture za našu brigadu".
Govorio je o takozvanom Vojnom gradu Rudninkaj, koji se trenutno gradi u blizini beloruske granice. Novi kompleks kasarni biće u stanju da primi do 3.000 vojnika, a završetak radova planiran je do kraja 2027. godine.
Kada bi Rusija mogla da napadne?
Procena generala Funkea da bi Rusija mogla da bude u stanju da napadne Alijansu u naredne dve godine u velikoj meri se poklapa sa Zajedničkom procenom pretnji NATO-a.
Ta procena zasniva se na obaveštajnim podacima o ruskoj proizvodnji naoružanja, kao i o njenoj sposobnosti da regrutuje i održava vojne snage.
Prema procenama NATO-a, Moskva bi do 2028. ili 2029. godine mogla da raspolaže vojskom od oko 1,5 miliona ljudi.
Generalni inspektor Bundesvera, Karsten Brojer, naglasio je da to ne znači da će Rusija nužno napasti, već da bi mogla biti sposobna za takav napad.
Kako bi se odbrambene sposobnosti što brže ojačale i postigla, kako vlada navodi, "ratna spremnost", nemački budžetski planovi predviđaju povećanje izdvajanja za odbranu na gotovo 153 milijarde evra do 2029. godine.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)