Dogovor nemačke vlade da ponovo uvede određeni oblik vojne službe, ali samo za muškarce, pokrenuo je debatu u zemlji o ulozi žena u oružanim snagama.
Prema novom planu, koji je postignut posle višemesečne rasprave, svi muškarci sa 18 godina smatraće se pogodnim za služenje vojnog roka. Oni će morati da se registruju, prođu obavezne medicinske preglede i popune upitnik u kojem mogu da iskažu interesovanje za potpunu vojnu službu.
Plan se oslanja na to da će se prijaviti dovoljno dobrovoljaca, ali ako se ne dostigne potreban broj, vlada će razmotriti druge opcije, uključujući sistem nasumičnog odabira.
Iako je projekat načelno rodno neutralan, samo će mladići biti obavezni da popune upitnik i da prisustvuju obaveznim pregledima. Žene mogu dobrovoljno da se prijave, ali na to nisu obavezane.
Ovakva razlika izazvala je burne reakcije i niz tvrdnji na društvenim mrežama, od kojih su neke na granici dezinformacija.
Zašto žene nisu u obavezi da služe vojni rok?
Neki online postovi tvrde da su žene "namerno izostavljene" iz Bundesvera; drugi da Nemačka "prisilno regrutuje" žene; treći tvrde da je to "poražavajuće za feminizam", jer se navodno nije izborio za obavezno služenje i za žene.
A stvarni razlog je jednostavan: nemački ustav to trenutno ne dozvoljava.
Član 12a Osnovnog zakona kaže da muškarci mogu biti "obavezani da služe u oružanim snagama, Saveznoj graničnoj straži ili civilnoj odbrani od osamnaeste godine". Žene se u ovoj obavezi ne pominju.
One nisu isključene iz službe, samo ne podležu obaveznom pozivu.
Od 2001. godine, nakon presude Evropskog suda pravde, ženama je dozvoljeno da služe i u borbenim jedinicama. Danas u Bundesveru ima više od 24.000 žena, oko 13% aktivnog vojnog sastava.
Pravnici, aktivistkinje i feminističke organizacije tvrde da ovakvo razlikovanje u ustavu krši član 3(2), koji garantuje jednaka prava muškarcima i ženama. S druge strane, ima i onih koji smatraju da bi obavezno služenje samo naglasilo biološke razlike i stavilo žene u nepovoljniji položaj.
Kancelar Fridrih Merc je poručio da je otvoren za ustavne promene koje bi omogućile obavezan vojni rok i za žene, ali je politički put do toga veoma težak: za promenu Ustava potrebna je dvotrećinska većina u Bundestagu, uključujući glasove i sa leve i sa desne strane političkog spektra.
Kako Nemačka stoji u odnosu na ostale evropske zemlje?
Nemačka se odlučila za model „dobrovoljci na prvom mestu", dok neke zemlje idu dalje i uvode univerzalnu obavezu služenja za muškarce i žene.
Broj zemalja koje uvode obaveznu službu za oba pola raste, posebno u nordijskim državama.
Norveška je 2015. uvela obavezan vojni rok i za žene, kao prva zemlja NATO-a.
Švedska je to učinila 2017, kada je ponovo aktivirala služenje vojnog roka.
Danska je nedavno promenila zakon - od 2026. i žene će ulaziti u sistem regrutacije putem "lutrije".
U nekim slučajevima zakon postoji, ali se ne primenjuje u praksi:
Holandija je 2018. uvela i žensku obavezu služenja vojnog roka, ali se obavezno služenje uopšte ne primenjuje od 1997, pa je to više simbolično.
Međutim, u većini evropskih zemalja koje imaju vojni rok, žene nisu obavezne da služe.
Žene u Austriji, Kipru, Estoniji, Finskoj, Grčkoj, Letoniji, Litvaniji, Švajcarskoj i Ukrajini mogu da se prijave dobrovoljno, ali nisu obavezne da služe, za razliku od muškaraca. Isto važi za Belorusiju, Rusiju i Tursku, a od 2026. i za Hrvatsku.
U drugim evropskim zemljama nema obaveznog služenja ni za muškarce ni za žene, ali obe grupe mogu dobrovoljno da učestvuju u različitim vidovima službe.
Žene sve češće dobijaju pristup borbenim i prvim linijama fronta širom Evrope, pa tako:
- U Velikoj Britaniji, sve vojne pozicije otvorene su za žene od 2018.
- U Poljskoj, žene mogu da služe na svim položajima još od 1999.
- U Francuskoj, ženama su postepeno otvarane sve grane vojske; tek 2017. im je omogućeno služenje na nuklearnim podmornicama.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)