Podrška za povećanje nacionalnih izdataka za odbranu opada, pokazuje anketa sprovedena za Euractiv od strane "Polling Europe". U svetlu kontinuirane ruske agresije i obaveze većine zemalja članica EU da povećaju izdvajanja za odbranu u skladu sa novim ciljem NATO, od 5 posto izdvajanja za odbranu, rearmiranje Evrope visoko je na agendi većine evropskih prestonica.
Od više od 5.400 ispitanika, dve trećine (67 posto) izjavilo je da se zalaže za povećanje ulaganja u odbranu. Ipak, to je pad od 7 posto u odnosu na april 2024. godine, kada je podrška iznosila 74 posto.
Na prvi pogled, podaci pokazuju podelu između severa i juga, 59 posto ispitanika iz južne Evrope podržava veće budžete za odbranu, dok je u centralnoj i istočnoj Evropi podrška 76 posto, a u severnoj 73 posto.
Međutim, pojedine zemlje mogu značajno uticati na širu sliku. U Italiji je podrška za povećanje izdvajanja iznosila samo 48 posto, dok je u Španiji bila 68 posto. Poljska, koja graniči sa Rusijom, imala je najveću podršku – 86 posto ispitanika snažno se zalaže za veće izdvajanje.
Anketa je sprovedena od 17. do 19. septembra, nedelju dana nakon što je 19 ruskih dronova ušlo u poljski vazdušni prostor.
Kada su odgovori analizirani prema političkoj pripadnosti u EU, veća podrška za povećanje izdvajanja bila je među centrističkim i desnim grupama, dok je manja bila među levičarskim i krajnje desnim partijama: EPP 85 posto, Renew 80 posto, ECR 69 posto, Patriots 64 posto, S&D 60 posto, Zeleni 51 posto, Leva 50 posto, ESN 40 posto.
Gotovo polovina ispitanika (48 posto) podržala je koordinaciju odbrambenih ulaganja od strane Evropske komisije, dok je 41 posto smatralo da odluku treba doneti na nacionalnom nivou. Severo-jug podela se ponovo pojavila: 60 posto ispitanika iz južne Evrope podržava Komisiju kao glavnog koordinatora, dok je u centralnoj Evropi taj procenat 53 posto, a u severnoj 42 posto.
Prema političkim grupama, centar-levo češće preferira koordinaciju od strane Komisije (S&D 71 posto, Zeleni 70 posto), dok su centrističke i desne grupe podeljene između dve opcije.
Spremnost Evrope za sukob
Sveukupno, 52 posto Evropljana nije uvereno da je kontinent vojno spreman za produženi sukob sa trećom zemljom. Dvadeset šest procenata smatra da je Evropa "delimično" spremna, dok isti procenat veruje da Evropa nije uopšte spremna.
Devet procenata ispitanika nije moglo da odgovori, dok je 10 posto optimistično u pogledu spremnosti. Istovremeno, 29 posto smatra da je Evropa "delimično" spremna za takav sukob.
Severna (43 posto) i centralna Evropa (46 posto) su optimističnije nego jug (35 posto). Španija je izuzetak u odnosu na svoje susede, sa 47 posto ispitanika koji smatraju da je Evropa spremna, dok 42 posto misli suprotno.
(EUpravo zato.rs)