Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel optužila je Poljsku i baltičke države za rusku invaziju na Ukrajinu. Merkel, koja je vodila Nemačku od 2005. do 2021. godine, iznela je ovu tvrdnju u intervjuu za mađarski portal Partizan.
Ona je rekla da krivi Poljsku i baltičke zemlje za prekid diplomatskih odnosa između Rusije i Evropske unije, što je, prema njenim rečima, dovelo do invazije samo nekoliko meseci kasnije.
Po njenom viđenju događaja, odbijanje Poljske da podrži Minske sporazume, dva ključna međunarodna dogovora između Rusije i EU, ohrabrilo je Vladimira Putina da 2022. pokrene potpunu invaziju na Ukrajinu.
Nakon što su Donjeck i Lugansk, dve ukrajinske oblasti koje su se odvojile i koje Rusija naziva "republikama", proglasile secesiju, predstavnici Rusije, Ukrajine i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) potpisali su prvi Minski sporazum u septembru 2014. godine.
Ovim sporazumom trebalo je da se uspostavi prekid vatre između Rusije, Ukrajine i samoproglašenih Narodnih republika Donjeck (DNR) i Lugansk (LNR).
Merkel je tvrdila da je prvi Minski sporazum doneo "određeni mir" između 2015. i 2021. godine i da je Ukrajini, koja je tokom leta 2015. pretrpela poraz u pokušaju da povrati teritorije, dao vreme da "prikupi snagu" i "postane drugačija zemlja".
Ipak, taj sporazum nije imao mnogo efekta na Putina niti na njegove saveznike u Donjecku i Lugansku.
Već u januaru 2015, samo četiri meseca nakon potpisivanja prvog sporazuma, ruske i snage DNR-a ušle su u žestoke sukobe sa ukrajinskom vojskom, uprkos tome što su mnogi zahtevi Kremlja već bili ispunjeni.
Strah od nejedinstvene politike prema Rusiji
Mesec dana kasnije potpisan je Minski sporazum II, koji takođe nije zaustavio borbe. Od 2015. do 2021. ruske snage su ubile ili ranile više od 5.000 ukrajinskih vojnika, uprkos formalnom prekidu vatre.
Merkel je rekla da je tek 2021. "osetila da Putin više ne uzima Minski sporazum ozbiljno".
"Zato sam želela novi format, u kojem bismo kao Evropska unija mogli direktno da razgovaramo s Putinom. Neki to nisu podržali. To su pre svega bile baltičke države, ali i Poljska je bila protiv", rekla je.
Dodala je da su se te zemlje "plašile" da "nećemo imati jedinstvenu politiku prema Rusiji".
Merkel je uz podsmeh zaključila u intervjuu, koji je preveden na nemački, a zatim na engleski:
"U svakom slučaju, do toga nije došlo. Onda sam otišla s funkcije i Putinova agresija je počela."
Izjava bivše kancelarke dolazi nakon što je najmanje pet civila poginulo u najnovijem ruskom napadu na Ukrajinu tokom noći između subote i nedelje.
Ruske snage su na teritoriju Ukrajine poslale više od 50 balističkih projektila i oko 500 dronova u devet regiona, saopštio je u nedelju ujutru ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
(EUpravo zato)