U poslednjih nekoliko meseci, širom Evrope naglo je porastao broj prijava o neidentifikovanim dronovima u nacionalnim vazdušnim prostorima.
Najmanje deset evropskih zemalja zabeležilo je incidente sa sumnjivim dronovima, mnogi od njih povezani su sa Rusijom, bilo direktno ili indirektno.
Zemlje koje su zabeležile prisustvo dronova su: Litvanija, Letonija, Danska, Norveška, Rumunija, Poljska, Estonija, Nemačka i Francuska.
U međuvremenu, Danska je 29. septembra privremeno zabranila sve komercijalne letove dronovima na svojoj teritoriji, a Evropska unija je formalno pokrenula inicijativu "zida od dronova" duž istočne granice sa Rusijom. NATO je saopštio da pojačava nadzor nad baltičkim državama.
Šta se do sada zna po zemljama?
Litvanija
Litvanske vlasti su u julu prijavile da je ruski dron prešao granicu i ušao u njihov vazdušni prostor. Ministar odbrane Dovile Sakaliene rekao je da je dron verovatno bio namenjen Ukrajini, ali je slučajno skrenuo ka Litvaniji. Nekoliko dana kasnije, pronađen je naoružan eksplozivom u vojnoj zoni za obuku.
Litvanija je uputila zahtev NATO-u za jačanje protivvazdušne odbrane, a dogovorene su hitne mere sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.
Poljska
Septembra, najmanje 19 ruskih dronova narušilo je poljski vazdušni prostor, što je centralna komanda označila kao „akt agresije".
Poljska vojska ih je oborila, te je to bio prvi direktan oružani kontakt sa ruskom opremom od početka invazije na Ukrajinu 2022.
U narednim danima, u saradnji sa Ukrajincima, poljski vojnici su prošli obuku iz antidron taktika. Takođe, 13. septembra, saveznička avijacija je privremeno raspoređena zbog napada dronovima u blizini granice sa Ukrajinom.
Još jedan incident dogodio se 15. septembra kada je dron leteo iznad predsedničke palate Belvedere u Varšavi, a brzo ga je neutralisala državna bezbednost. Dan kasnije, uhapšeni su 17-godišnja Beloruskinja i 21-godišnji Ukrajinac zbog upravljanja dronovima iznad državnih institucija.
Rumunija
Takođe u sptembru, ruski dron narušio je rumunski vazdušni prostor tokom noćnog napada na Ukrajinu. Rumunsko ratno vazduhoplovstvo reagovalo je podizanjem F-16 borbenih aviona.
Ministarstvo odbrane Rumunije oštro je osudilo napad i navelo da se radi o kršenju međunarodnog prava.
Još jedan dron identifikovan je 13. septembra, blizu granice sa Ukrajinom. Reč je o Geran dronu (ruski naziv za „Šahed 136" kamikaza-dron). Nije predstavljao neposrednu opasnost, ali je zakon, donet nedavno, omogućio njegovo potencijalno obaranje, koje ipak nije sprovedeno.
Danska i Norveška
Prošle nedelje, dronovi su primećeni iznad pet danskih aerodroma, Kopenhagen, Alborg, Bilund, Esbjerg i Sonderborg, što je vlasti označile kao koordinisani napad. Neki aerodromi su zatvoreni na više sati. Iako nije potvrđeno ko stoji iza ovoga, ruska umešanost nije isključena.
Danski ministar odbrane izjavio je da su razmatrali pozivanje na Član 4 NATO povelje. U Norveškoj, 23. septembra, aerodrom u Oslu zatvoren je na tri sata zbog pojave dronova.
Danska je 28. septembra prijavila aktivnost dronova iznad vojnih baza, uključujući Skrydstrup i bazu Dragunskog puka u Jutlandu. Vlasti su rasporedile dodatne snage, ali nisu objavile detalje.
Zbog bezbednosti pred Samit EU u Kopenhagenu, danska vlada je zabranila sve civilne letove dronovima tokom cele radne nedelje. Nemačka i Švedska pomažu Danskoj kroz anti-dron sisteme sa radarima i akustičnim senzorima.
Francuska
Takođe ovog meseca, neidentifikovani dronovi su leteli iznad vojne baze u Mourmelon-le-Grandu, gde se obučavaju ukrajinski vojnici. Vojska je potvrdila da to nisu bili vojni dronovi, niti standardni komercijalni modeli, već veći i potencijalno sofisticiraniji dronovi.
Zbog incidenta su pojačane mere bezbednosti, a pokrenuta je istraga od strane francuske žandarmerije.
Nemačka
U saveznoj pokrajini Šlezvig-Holštajn, koja se graniči sa Danskom, nedavno su takođe viđeni dronovi. Ministarstvo unutrašnjih poslova pojačalo je protivdronske mere u saradnji sa drugim severnim pokrajinama.
Prema podacima Nemačke službe za vazdušnu navigaciju (DFS), zabeležena su 144 leta dronova tokom ove godine, od čega čak 35 oko frankfurtskog aerodroma. Većinu incidenata prijavljuju piloti i kontrolori leta, dok se za sada ne zna koliki je deo ovih dronova korišćen u špijunske svrhe.
Evropa se sve češće suočava sa misterioznim dronovima iznad ključnih vojnih i civilnih lokacija. Iako se u mnogim slučajevima ne zna ko ih šalje, zajednički imenitelj su blizina ruske granice, strateški ciljevi i sve veća zabrinutost zbog mogućih hibridnih napada.
NATO i EU već uvode mere za jačanje bezbednosti, dok nacionalne vlade pojačavaju nadzor i zakonodavne okvire.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)