Lideri EU žele da iskoriste aktuelni diplomatski trenutak kako bi okončali rat u Ukrajini i obezbedili da zemlja ima sve što je potrebno da spreči bilo kakvu buduću agresiju.
Prema rečima predsednika Evropskog saveta, Antonija Košte, Evropska unija i njeni saveznici moraju da prate trenutnu intenzivnu diplomatsku aktivnost i povećaju "praktični rad" na obezbeđivanju bezbednosnih garancija za Kijev, uključujući garanciju sličnu NATO članu 5.
"Posle tri i po godine rata, diplomatska aktivnost se ubrzava i raste zamah oko obezbeđivanja bezbednosnih garancija za Ukrajinu, uključujući i dogovor da predsednik SAD Donald Tramp treba da učestvuje u tim naporima", rekao je Košta nakon nekoliko virtuelnih sastanaka tzv. "Koalicije voljnih" i lidera EU.
"Sada je trenutak da ubrzamo naš praktični rad kako bismo uspostavili garanciju sličnu Članu 5, uz nastavak angažovanja Sjedinjenih Država", dodao je.
Član 5 NATO-a predviđa da je napad na bilo koju članicu Alijanse napad na čitav savez.
Dva virtuelna sastanka održana su nakon samita u Vašingtonu kada su ukrajinski lider Vladimir Zelenski, generalni sekretar NATO-a Mark Rute i evropski zvaničnici posetili Trampa kako bi razgovarali o sudbini Ukrajine.
Prethodno se Tramp sastao sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom na Aljasci. Ruski lider je navodno pristao da SAD i evropske zemlje mogu da obezbede Ukrajini garancije slične pravilima NATO o kolektivnoj odbrani.
Saveznici sada moraju da razrade kako bi to izgledalo u praksi, ali za Evropljane, koji su se poslednjih dana ujedinili protiv Trampa u jasnom pokazivanju jedinstva, pravi pomak predstavlja obaveza američkog predsednika da Vašington učestvuje u sigurnosnim garancijama.
Prema saopštenju "Koalicije voljnih" koje je podelila kancelarija britanskog premijera, pošto Velika Britanija kopredsedava ovom grupom zajedno sa Francuskom, "timovi za planiranje će se sastati sa svojim američkim kolegama u narednim danima" kako bi dodatno ojačali planove za obezbeđivanje garancija.
Ukoliko je potrebno, radiće se i na pripremama za raspoređivanje snaga u Ukrajini, odnosno, u zonu bez kontakta.
Nekoliko zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Estoniju, već je izrazilo spremnost da to učini.
Druga faza rada uključuje jačanje ukrajinskih oružanih snaga kako bi i u narednim godinama ostale snažan faktor odvraćanja.
Ukrajina se takođe nada da će biti deo Evropske unije. Košta i Mišel Martin, premijer vojno neutralne Irske, pozvali su EU da nastavi proces proširenja.
Međutim, mađarska vlada blokira kandidaturu Ukrajine.
"Povezivanje članstva sa bezbednosnim garancijama je nepotrebno i opasno", rekao je mađarski premijer Viktor Orban.
Evropska komisija je u utorak saopštila da pozdravlja to što je Putin pristao da se sastane sa Zelenskim, ali da će ipak početkom septembra izneti svoj predlog za 19. paket sankcija protiv Rusije.
"Moramo održati apsolutni pritisak na Rusiju. Ako Rusija ne želi da joj se uvedu nove sankcije, jednostavno mora da zaustavi svoj rat", rekla je zamenica glavnog portparola Komisije Arijana Podesta.
Tramp je u ponedeljak izjavio da bi "za nedelju ili dve trebalo da bude poznato da li ćemo rešiti ovo pitanje ili ne". Francuski predsednik, Emanuel Makron, predložio je da se sastanak Trampa, Zelenskog i Putina održi na neutralnom terenu, u Ženevi.
(EUpravo zato/Euronews)