Direktor UNDP-ove globalne Kancelarije za izveštaje o ljudskom razvoju sa sedištem u Njujorku, Pedro Konseisao, predstavio je danas u Palati Srbija glavne nalaze Izveštaja o ljudskom razvoju za 2025. godinu.
Tom prilikom su se obratili, u ime predsednika Vlade Republike Srbije, savetnica za spoljne odnose i koordinaciju strateških politika Jadranka Joksimović i direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović.
Izveštaj naslovljen „Pitanje izbora: ljudi i mogućnosti u doba veštačke inteligencije“ donosi zabrinjavajuću poruku da je napredak ljudskog razvoja globalno na najnižem nivou u poslednjih 35 godina, te da se nejednakost između bogatih i siromašnih zemalja povećava već četvrtu godinu zaredom.
Istovremeno, Izveštaj ukazuje da bi veštačka inteligencija (VI) mogla da pomogne brži napredak ljudskog razvoja, kao i da su ljudi većinski optimistični po pitanju promena koje im VI može doneti u budućnosti.
"Izbori koje napravimo u narednim godinama definisaće nasleđe ove tehnološke tranzicije za ljudski razvoj. Uz prave strategije i stavljanje ljudi u centar razvoja VI, ona može biti ključni most ka novom znanju, veštinama i idejama koje mogu osnažiti svakog, od poljoprivrednika do malih preduzetnika“, istakao je Pedro Konseisao, direktor UNDP-eve Kancelarije za izveštaje o ljudskom razvoju.
Konseisao je naveo da su tri ključne oblasti za akciju razvoj ekonomije u kojoj ljudi sarađuju sa VI, umesto da se takmiče protiv nje; osiguravanje ljudskog uticaja kroz celokupan životni ciklus VI, od dizajna do primene, i modernizacija obrazovnih i zdravstvenih sistema kako bi odgovorili na zahteve 21. veka.
Prema Indeksu ljudskog razvoja (HDI), koji meri napredak u trajanju životnog veka, nivou obrazovanja i visini bruto nacionalnog dohotka, zemlje su rangirane u nekoliko kategorija, od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem. U Izveštaju za 2025. godinu navodi se da je zemlja sa najvišim HDI Island, dok drugo mesto dele Norveška i Švajcarska, a slede Danska kao četvrta, te Nemačka i Švedska, obe na petom mestu.
Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2023. godinu je 0,833, što je svrstava na 62. mesto od ukupno 193 zemlje i teritorije obuhvaćene UNDP-evom analizom, i u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja. U odnosu na prethodni Izveštaj o ljudskom razvoju Srbija je napredovala za 3 mesta. U regionu najbolje je rangirana Slovenija (21. mesto), slede Hrvatska (41) i Crna Gora (48), pa Severna Makedonija (68) i Bosna i Hercegovina (74). Očekivani životni vek u našoj zemlji je 76,8 godina, građani i građanke Srbije završili su u proseku 11,6 godina školovanja, a očekuje se da će mlađe generacije završiti prosečno 15 godina školovanja.
Savetnica predsednika Vlade Srbije za spoljne odnose i koordinaciju strateških politika Jadranka Joksimović, obraćajući se u ime predsednika Vlade prof. dr Đura Macuta, rekla je da je pitanje odgovorne primene veštačke inteligencije strateški važno za Vladu.
„Odgovorna primena veštačke inteligencije je pre svega stvar prevencije, a ne sankcija, i zato smo i uveli temu VI u osnovno i srednje obrazovanje. Veštačka inteligencija treba da bude u funkciji ljudskog i humanog razvoja. Dijalog i saradnja su put ka kreiranju takvih razvojnih politika, i te vrednosti moramo da nametnemo kroz praksu i kroz delovanje“, rekla je Joksimović. Ona je istakla da je, kada je reč o politici ljudskog razvoja, obrazovanje naša komparativna prednost i da moramo da radimo na tome da to očuvamo, što je pokrenuo i predsednik Vlade.
Joksimović je zahvalila UNDP-u što je bio među prvim partnerima koji su razvojno podržali Srbiju, od poplava i kovid krize do brojnih zajedničkih projekata, uključujući one u oblasti digitalne transformacije.
Izveštaj donosi i rezultate ankete koja pokazuje da ljudi širom sveta imaju realistična očekivanja, kao i nadu u vezi sa promenama koje može doneti veštačka inteligencija. Polovina ispitanika smatra da bi poslovi koje obavljaju mogli biti automatizovani, a 6 od 10 njih očekuje da će VI pozitivno uticati na njihove mogućnosti za zaposlenje, kreirajući poslove koji danas ne postoje. Samo 13% ispitanika strahuje da bi VI mogla dovesti do gubitka radnih mesta. U zemljama niskog i srednjeg razvoja, 70% ispitanika očekuje da će VI povećati njihovu produktivnost, a dve trećine predviđa upotrebu VI u obrazovanju, zdravstvu ili radu u narednoj godini.
Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović, naveo je da je Srbija još 2019. Godine donela svoju prvu Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2020–2025, kao prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi i tek 26. u svetu koja je napravila ovakav strateški iskorak.
“Već tada smo znali da će VI postati jedno od najvažnijih tehnoloških izazova za čitavo čovečanstvo, a danas možemo da se pohvalimo da već imamo i novu Strategiju razvoja VI za period od 2025. do 2030. godine“, rekao je Jovanović i dodao da je Kancelarija u Državnom data centru uspostavila Nacionalnu platformu za razvoj VI i da neprestano radi na proširivanju i unapređenju superkompjutera koji je osnov ove platforme.
„Tokom ove godine investiramo 55 miliona evra u proširenje superkompjutera u Kragujevcu. Prva nadogradnja, koja će biti u produkciji do kraja ove godine, donosi 7 puta veću brzinu u odnosu na superkompjuter instaliran 2022. godine, a u partnerstvu sa Vladom Francuske obezbedili smo 50 miliona evra za još jedan superkompjuter kao i za primenu AI u javnoj upravi. Po završetku ovih investicija, Srbija će imati najmoćniji superkompjuter u regionu i jedan od 20 najmoćnijih superkompjutera namenjenih treningu AI modela u Evropi, koji će biti dostupan i privredi, kao vid državne subvencije u digitalnoj transformaciji srpskih kompanija“, istakao je Jovanović.
U događaj se uključio i dr Petar Veličković, stariji istraživač u kompaniji Google DeepMind, koji je istakao da VI treba koristiti kako bi se pojačale ljudske sposobnosti, jer čovek i veštačka inteligencija zajedno mogu da postignu ono što pojedinačno ne bi mogli.
Ekspertkinje u oblasti veštačke inteligencije dr Aleksandra Dragičević iz Centra za 4. industrijsku revoluciju i dr Branka Rakić iz Instituta za veštačku inteligenciju predstavile su primere upotrebe VI u medicinskoj dijagnostici, poput korišćenja VI za čitanje snimaka mamografije, i navele korake u digitalizaciji zdravstvenog sistema koje je potrebno preduzeti kako bi ovakva rešenja bila primenjiva u zdravstvenim centrima širom Srbije.
Izveštaj o ljudskom razvoju je dostupan na engleskom jeziku.