U okviru segmenta Global AI Development (GAID) na ovogodišnjoj Data Science Conference (DSC) Europe 2024, održan je panel pod nazivom Međunarodna saradnja u oblasti veštačke inteligencije i održivi razvoj, koji je okupio ambasadore relevantnih evropskih zemalja i Brazila.
Oni su kroz primere dobre prakse govorili o iskustvima svojih zemalja u korišćenju veštačke inteligencije, o prioritetnim oblastima za buduću primenu ove tehnologije na dobrobit građana, kao i o potencijalnim rizicima koje veštačka inteligencija donosi i načinima za blagovremeni odgovor na njih.
Na samom početku prisutnima su se obratili Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, Dominik Otvej, otpravnik poslova britanske ambasade, i Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije.
Jakup Beriš je istakao da su ključna pitanja u sektoru veštačke inteligencije koristi koje svi građani mogu da imaju u razlicitim oblastima života.
"Veštačka inteligencija može umnogome da nam unapredi živote, kada je u pitanju primena novih tehnologija u medicini, obrazovanju, ekonomiji, saobraćaju, bezbednosti i drugim oblastima. Takođe, ona može da služi i kreatorima politika, a naš fokus treba da bude na tome kako da obezbedimo održivost, ravnopravnost, zaštitu podataka, zaštitu životne sredine i veće učešće žena u sektorima vezanim za ove tehnologije", naveo je Beriš.
Dodao je da je nužno obratiti pažnju na bezbednost, pitanje zloupotreba i usmeravanje novih tehnologija kako bi one služile isključivo na dobrobit čovečanstva.
Takođe je istakao kako je međunarodna saradnja u ovoj oblasti neophodna.
Po pitanju uloge Srbije u ovoj oblasti, Beriš je naglasio napredak naše zemlje u regulaciji i razvoju veštačke inteligencije, o čemu govori, kako je naveo, i buduće predsedavanje Srbije Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju, ali i njeno učešće na međunarodnim konferencijama, samitima i skupovima na temu AI.
Dominik Otvej, otpravnik poslova britanske ambasade, rekao je da fokus svih donosilaca javnih politika, ali i svih ostalih učesnika u sektoru novih tehnologija, treba da bude na većem učešću žena, kako bi se obezbedila ravnopravnost i održivost. Posebno je istakao važno pitanje korišćenja energije, koje se u poslednje vreme nameće kao veliki izazov u kontekstu zelenih politika i zaštite životne sredine.
"Veštačka inteligencija treba da služi svima nama, da nam skrati dragoceno vreme tokom zadataka koji iziskuju veće zalaganje i da unapredi ključne oblasti kao što su medicina, obrazovanje i bezbednost. Takođe, podjednako moramo voditi računa i o opasnostima koje vrebaju od zloupotrebe AI", kazao je Otvej, dodavši da veštačka inteligencija uči od nas, da nas imitira i da smo mi ti koji možemo da odredimo pravac njene primene.
Emanuele Žiofre, ambasador EU u Srbiji, kazao je da je svet sada na raskršću kada je u pitanju oblast veštačke inteligencije te da se suočava s brojnim izazovima na koje je potrebno odgovoriti.
"Veštačka inteligencija može i hoće definisati našu budućnost, a mi moramo da upravljamo njenim razvojem. U tome je jako važna međunarodna saradnja i razmena iskustava, a potrebno je obezbediti ravnopravnost, održivost i bezbednost", složio se Žiofre sa svojim kolegama.
Istakao je da je Evropska unija u okviru svoje strategije pokrenula brojne inicijative, istraživanja i programe u cilju razvoja veštačke inteligencije i alata koji će obezbediti sigurnost svih korisnika.
Što se tiče Srbije, pohvalio je važne programe, poput primene AI u poljoprivredi, gde su postignuti sjajni rezultati.
Takođe je pohvalio uspostavljanje zakonske regulative i donošenje Nacionalne strategije o veštačkoj inteligenciji, koja ima jasne smernice za njenu primenu, razvoj i kontrolu.
Na panelu koji je usledio učestvovali su Anke Konrad, ambasadorka Nemačke, Luka Gori, ambasador Italije, Šarlota Samelin, ambasadorka Švedske, Pjer Košar, ambasador Francuske, i Žoze Mauro da Fonseka Kosta Kouto, ambasador Brazila.
Oni su dali odgovore na pitanja zakonskih regulativa, strategija, planova i fokusa zemalja koje predstavljaju po pitanju veštačke inteligencije, kao i o izazovima sa kojima se sektor suočava na globalnom nivou i načinima za prevazilaženje tih izazova.
Anke Konrad je istakla da je fokus Nemačke na podacima, jer bez njih, kako je kazala, sav posao bi bio uzaludan. U tom kontekstu spomenula je laboratoriju podataka i primenu veštačke inteligencije u policiji, koja se koristi za rešavanje zločina. Takođe je navela primenu AI u procesu odobravanja viza, što znatno olakšava rad administrativnih službenika.
Luka Gori je kazao da je fokus Italije na jačanju ljudskog potencijala kroz primenu veštačke inteligencije za opšte dobro. Kao ključne oblasti naveo je digitalizaciju javne uprave, istraživanja i razvoj AI, ali uz ublažavanje potencijalnih rizika.
Šarlota Samelin je izjavila da je Švedska uložila značajna sredstva kako bi obezbedila konkurentnost na evropskom i svetskom tržištu u oblasti AI-a. Navela je primer korišćenja AI u pravosuđu, gde se alatima za automatski prevod pravnih i sudskih tekstova značajno unapredila praksa i ostvarene velike uštede.
Kao još jedan primer, izdvojila je korišćenje čet-botova u zdravstvenom sistemu, koji služe pacijentima i olakšavaju rad medicinskom osoblju.
Pjer Košar je kazao da je Francuska usmerena na istraživanja i inovacije. Primena AI u raznim oblastima, poput saobraćaja, medicine, odbrane i digitalizacije javne uprave, donela je značajne rezultate. Kao primer naveo je primenu AI u poreskoj upravi, gde je tehnologija značajno doprinela sprečavanju zloupotreba.
Žoze Mauro da Fonseka Kosta Kouto je istakao da Brazil stavlja naglasak na jednakost, ravnopravnost i odgovornost u razvoju novih tehnologija. Naglasio je planove Brazila za ujedinjenje podataka u jedinstven sistem i razvoj regionalnih data centara, koji se bave specifičnim izazovima, poput suša, poplava i drugih ekstremnih vremenskih prilika.
Po pitanju izazova s kojima se svet suočava u sektoru veštačke inteligencije, panelisti su istakli važnost novih regulativa, rad na zaštiti podataka i rešavanju problema dezinformacija i zloupotreba.
Takođe, više puta je naglašena potreba za većom ravnopravnošću, uključivanjem žena u sektore novih tehnologija, kao i za smanjenjem emisija i energetskih troškova povezanih sa primenom AI.
Panelisti su zaključili da, iako veštačka inteligencija nosi sa sobom rizike, ona može biti moćan alat u službi čovečanstva, ali samo ukoliko se njen razvoj i primena pravilno usmere.
(Milena Antonijević/EUpravo zato)