U okviru Evropske zelene nedelje, edukativnim programom, dodelom priznanja za "zelene" inovacije, otvaranjem dva konkursa i plovidbom do Velikog ratnog ostrva, obeležen je Svetski dan zaštite životne sredine.
Događaj su organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku Delegacije Evropske unije.
Proslavu je svečano otvorila potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović.
Ona je navela da se Vlada Republike Srbije potpisivanjem Sofijske deklaracije 2020. godine nedvosmisleno opredelila za zaštitu životne sredine, koja je i danas jedan od glavnih prioriteta države.
"Tokom četiri godine je mnogo toga urađeno kako po pitanju unapređenja regulatornog okvira, tako i kroz investicije u oblasti upravljanja otpadom, otpadnim vodama i podrške privredi u zelenoj tranziciji. U ovoj oblasti je važna saradnja s privredom, jer kompanije svojim idejama i rešenjima doprinose procesu zelene transformacije, koja je važna i za građane. Ministarstvo koje vodim, pokrenulo je i nacionalnu kampanju 'Sarađuj, ne zagađuj', kako bismo podizali svest građana o tome koliko je svaki mali korak važan za unapređenje stanja životne sredine“, istakla je Vujović.
"Štitimo ljude, prirodu i resurse"
"Tokom EU Zelene nedelje želimo da probudimo svest, podstaknemo dijalog i promovišemo rešenja za izazove nedostatka vode, zagađenja i degradacije ekosistema. EU ima najjače i najkompletnije zakonodavstvo u oblasti ekologije na svetu. Ono štiti ljude, privredu i naše resurse. U Srbiji ulažemo u veštine i inovativnost ljudi, za čistiju i bolju životnu sredinu. Naše inicijative pomažu u prečišćavanju vode i podržavaju Srbiju da razvije adekvatne politike i zakonodavni okvir u oblasti zaštite životne sredine“, rekao je ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, NJ.E. Emanuele Žiofre.
On je pozvao sve prisutne da posete i druge događaje u okviru EU zelene nedelje, kako bi saznali više o ovim temama.
Svetski dan zaštite životne sredine ove godine je posvećen jačanju otpornosti na sve učestalije suše koje su posledica klimatskih promena, kao i važnosti očuvanja vlažnih staništa i biološke raznovrsnosti.
Tim povodom je programski menadžer za zaštitu životne sredine i klimatske promene EU Delegacije, Antoan Avinjon, predstavio uspešno sprovedene inicijative za obnovu i jačanje otpornosti ekosistema. Među njima su revitalizacija livadskih i stepskih staništa radi očuvanja biodiverziteta Vršačkih planina i mere za rano otkrivanje požara na području od izuzetne biološke vrednosti Spomenik prirode „Lalinačka Slatina“.
Poziv za inovativna rešenja za očuvanje vlažnih staništa
Uz to je, uz finansijsku podršku Vlade Švedske u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, otvoren Javni poziv za inovativna rešenja za očuvanje vlažnih staništa u zaštićenim područjima i u njihovoj neposrednoj blizini.
„Ovo je još jedan korak u kontinuiranoj podršci Švedske zaštiti životne sredine i našem snažnom partnerstvu sa Srbijom“, rekla je ambasadorka Švedske u Srbiji NJ.E. Anika Ben David. Ona je podsetila da, kao vodeći donator Srbije u oblasti životne sredine, Švedska podržava napore naše zemlje u u borbi protiv klimatskih promena, zaštiti prirodnih resursa i promovisanju zelenog rasta. „Pored toga, Švedska u potpunosti podržava put Srbije ka članstvu u EU, prepoznajući da je održiv i ekološki svestan pristup od vitalnog značaja za prosperitetnu budućnost u Evropskoj uniji. Zajedno gradimo čistiju, zeleniju budućnost za sledeću generaciju“, poručila je Ben David.
Ambasador Švajcarske u Srbiji NJ.E. Urs Šmid izjavio je da su klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta glavni izazovi današnje generacije, koji narušavaju i otežavaju ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, kao što su pravo na život, zdravlje, hranu, vodu i adekvatan smeštaj. On je istakao da je Švajcarska posvećena obezbeđivanju zdrave životne sredine koja je je preduslov za uživanje ovih ljudskih prava.
„Švajcarsko iskustvo u pogledu ublažavanja klimatskih promena i zaštite životne sredine pokazuje da je delovati sada i preventivno mnogo jeftinije nego kasnije sanirati štetu. Zelena tranzicija svakako ima cenu, ali uz prave podsticaje dovodi do značajnih ušteda i pokreće razvoj inovativnih industrija i otvaranje novih radnih mesta”, dodao je Šmid.
Uručena priznanja za zelene inovacije
Na događaju su uručena priznanja za poseban doprinos autorima inovacija koje su u prethodnom periodu naročito doprinele sprovođenju Zelene agende u Srbiji, poput rešenja za proizvodnju biogasa i električne energije od organskog otpada, upotrebu geotermalne vode za grejanje, inovativno pošumljavanje za zaštitu od erozije, unapređenje zaštite retkih vrsta sova, inovativnu proizvodnju stočne hrane bez upotrebe zemljišta.
„U poslednje dve godine smo u okviru ove inicijative pomogli da 54 inovativne, zelene ideje postanu stvarnost. Njihovo sprovođenje već doprinosti smanjenju emisija štetnih gasova, ubrzavanju cirkularne ekonomije i poboljšanju kvaliteta vazduha, a time i održivom ekonomskom razvoju. Pozivam privatna i javna preduzeća, lokalne samouprave, organizacije civilnog društva i akademsku zajednicu da se prijave na naše pozive za inovacije, kako bismo zaštitili životnu sredinu i ubrzali zelenu tranziciju srpske privrede i društva”, rekao je Jakup Beriš stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji.
Proslavi dana zašitite životne sredine pridružio se i Fakultet dramskih umetnosti, koji je prikazao film o živom svetu u vlažnom staništu Beljarica i otvorio konkurs za „zeleni“ film i fotografiju za studente umetničkih fakulteta.
Takođe, povodom Evropske Zelene nedelje, a u okviru nacionalne kampanje „Sarađuj, ne zagađuj”, na Savskom šetalištu na Kalemegdanu je otvorena izložba fotografija 29 novih zelenih ideja, projekata i inovacija podržanih u okviru inicijativa za zelenu transformaciju koje sprovodi UNDP. Izložba će trajati do 18. juna.
Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.