Kompanija Wireless Media Group (WMG), lider u oblasti digitalnih transformacija i medija u Srbiji i regionu, organizovala je konferenciju "Održiva budućnost 2025 – inovacije i dobre prakse za smanjenje CO2 otiska" u saradnji sa relevantnim institucijama i organizacijama u oblasti održivog razvoja.
Održana u Privrednoj komori Srbije, konferencija je okupila veliki broj stručnjaka, predstavnika državnog i privatnog sektora, kao i organizacija koje se bave pitanjima održivosti, sa ciljem razmene ideja, identifikacije ključnih izazova i razvoja praktičnih rešenja za smanjenje emisija CO2 preko implementacije održivih praksi u poljoprivredi, zelenoj gradnji i očuvanju šumskih ekosistema.
Kao deo višegodišnjeg serijala "Re-set Summit", koji se bavi razvojem i implementacijom zelenih inicijativa, ovaj događaj organizovan je uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Privredne komore Srbije, JP "Srbijašume", JP "Vojvodinašume" i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i uz podršku partnera WMG fondacije, opštine Vrnjačka Banja, ProCredit banke Srbija i Saveta zelene gradnje Srbije.
Konferenciju je otvorila Irena Petrović, direktorka WMG fondacije, koja je istakla: "ESG standardi postaju ključni za dugoročni poslovni uspeh, jer nas uče kako da balansiramo ekonomskim, društvenim i ekološkim aspektima, stvarajući poslovne modele u skladu sa vrednostima budućih generacija. U kompaniji Wireless Media Group i WMG fondaciji prepoznajemo važnost tih principa i već godinama ulažemo u projekte koji donose konkretne promene."
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, Plamena Halačeva, naglasila je značaj teme konferencije, kao prilike da se razmotre konkretni koraci u izgradnji održive budućnosti za naredne generacije.
"Evropska unija predvodi put u izgradnji održive budućnosti i smanjenju našeg ugljeničnog otiska. Sa Evropskim zelenim dogovorom, koji je naš putokaz da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, već smo postigli opipljive rezultate: do 2023. smo već smanjili neto emisije za 37% u odnosu na nivoe iz 1990. godine, istovremeno povećavši naš BDP za 68%. Evropska komisija je nedavno predložila još ambiciozniji cilj za 2040: smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90%. Naši napori sežu van granica EU, posebno na naše partnere na Zapadnom Balkanu. U Srbiji pružamo znatnu podršku za smanjenje njenog ugljeničnog otiska, između ostalog kroz IPARD fondove koji pomažu poljoprivrednicima da usvoje moderne i održive tehnologije; renoviranje bolnica i škola radi povećanja energetske efikasnosti; i ulaganja u obnovljive izvore energije, poput vetroparka Kostolac i predstojećih solarnih elektrana na Kolubari i Moravi", naglasila je Halačeva.
U prvom panelu pod nazivom "Održiva poljoprivreda: inovacije i izazovi", učestvovali su Ivana Popović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof.dr Nada Šmigić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Tijana Nikolić Lugonja sa BioSense instituta, Marina Mijić, šefica odeljenja za održivi razvoj, ProCredit banka Srbija i Veljko Jovanović, savetnik predsednika, Privredna komora Srbije, kao moderator. Ivana Popović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, naglasila je da klimatske promene predstavljaju veliki izazov za Srbiju i istakla da regenerativna poljoprivreda nije samo alternativa, već ključna strategija za održivost, koja integriše ekološke principe i biogoriva. “Naše ministarstvo posvećeno je implementaciji održivih rešenja, a sinhronizovani pristup svih sektora je ključan za prelazak na održive poljoprivredne prakse", zaključila je državna sekretarka.
Na panelu "Zelena gradnja: Put ka održivom urbanizmu" učestvovali su doc. dr Jelena Carević sa Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Slađana Popović, rukovodilac odeljenja za konsultantske ESG usluge i rešenja održivosti za region Jugoistočne Evrope, CBRE, Nevena Martinović, direktorka marketinga i istraživanja, iO Partners i Tijana Koprivica, direktorka za održivo poslovanje, Delta holding. Diskusiju je moderirala Dragana Korica, izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije, a u zaključku je istaknuto da zelena gradnja predstavlja ključnu kariku u ostvarivanju održivog urbanizma. Za uspešnu primenu ESG principa u građevinskoj industriji nužna je integracija inovativnih rešenja, međusobna saradnja svih sektora i kontinuirana edukacija, kako bi se izgradili ekološki odgovorni, energetski efikasni i društveno odgovorni gradovi koji će oblikovati budućnost.
Poslednji panel "Značaj šumskih ekosistema za održivost" okupio je stručnjake iz oblasti šumarstva i zaštite životne sredine, među kojima su bili Ljiljana Sovilj, šefica odseka za šumarsku politiku i realizaciju mera na unapređenju šumarstva u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Gordana Jančić, pomoćnica direktora Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine u JP „Srbijašume“, dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP "Vojvodinašume", i dr Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu i moderator panela, Adiba Džudović, dipl. inženjer šumarstva.
U zaključcima konferencije naglašava se da je prelazak na održive prakse u poljoprivredi, zelenu gradnju i očuvanje šumskih ekosistema ključan za smanjenje CO2 otiska i postizanje dugoročne održivosti. Regenerativna poljoprivreda, primena energetski efikasnih materijala i tehnologija u građevinarstvu, kao i zaštita šuma kroz inicijative poput sadnje tri milijarde stabala do 2030. godine, postavljaju temelj za održivi razvoj. Za ostvarenje ciljeva dekarbonizacije i očuvanje planete za buduće generacije, neophodna je saradnja svih sektora – državnog, privatnog i civilnog.
