Srbija je u protekloj deceniji značajno smanjila sivu ekonomiju, što je državnom budžetu donelo milijarde evra. Taj uspeh ostvaren je zahvaljujući zajedničkom radu države, privrede i građana, ali i sistemskim reformama poput eFiskalizacije i eFaktura koje su sproveli Ministarstvo finansija i Poreska uprava.
Sada je vreme za novi Program za suzbijanje sive ekonomije do 2030. koji će osigurati izgradnju uslova za legalno poslovanje i fer konkurenciju, navedeno je na konferenciji za medije povodom novog ciklusa nagradne igre "Uzmi račun i pobedi". Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a je istakla da aktuelni Program ističe ove godine i da je neophodno da se kroz javno-privatni dijalog krene sa izradom novog.
"Potrebna su inovativna rešenja za inspekcijski nadzor i problem sive ekonomije na internetu i u turizmu. Posebno ukazujemo na pitanje više od 4 miliona nepokretnosti koje su van adekvatne evidencije, što doprinosi sivoj ekonomiji, smanjuje budžetske prihode i blokira investicioni potencijal vredan desetine milijardi evra", objasnila je Jovanovićeva. Dodatno je istakla potrebu za uvođenjem eBolovanja kao jednim od ključnih koraka u digitalizaciji zdravstvenog sistema i završetkom reforme parafiskalnih nameta kroz elektronsko plaćanje svih taksi i naknada, koju predvodi Ministarstvo finansija uz podršku NALED-a.
Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali naglasio je da je borba protiv sive ekonomije prioritet države i podsetio da se svake godine sve više građana uključuje u nagradnu igru.
"Svest građana se značajno promenila. Ove godine gotovo 400.000 građana koristi aplikaciju, skenirano je više od 137 miliona računa. Uz digitalizaciju i nove sisteme poput eOtpremnice i eAkciza, koje uvodimo u narednim godinama, nastavljamo da jačamo transparentnost i fer poslovanje", poručio je ministar i pozvao građane da nastave da uzimaju račune i koriste aplikaciju i van nagradne igre.
Na konferenciji je predloženo da se aplikacija "Uzmi račun i pobedi" proširi i na čuvanje računa, praćenje troškova i upravljanje budžetom, radi navike skeniranja i van igre.
Zlatko Milikić, savetnik za develoPPP u GIZ-u, rekao je da su bezgotovinska plaćanja ključni faktor za izgradnju fer i transparentne ekonomije, što potvrđuju i ekonomske analize koje pokazuju da ako bi bezgotovinska plaćanja u Srbiji dostigla nivo evropskog proseka, to bi smanjilo obima sive ekonomije za 2,4% BDP-a i donelo još pola milijarde evra godišnje u budžet.
"U okviru inicijative Bolji način smo pokrenuli POS program koji omogućava malim trgovcima da besplatno uvedu POS terminal i godinu dana koriste sniženu naknadu do 0,99%. Zahvaljujući tome, skoro 8.500 radnji u Srbiji prvi put je omogućilo bezgotovinska plaćanja. 90% korisnika pomenutih subvencija navode da su bezgotovinska plaćanja povećala zadovoljstvo njihovih kupaca, dok 85% nastavlja da koristi terminale i nakon podsticaja, uz značajno veće promete. Za nešto manje od 2,5 godine ostvareno je 7,2 miliona transakcija u vrednosti od skoro 91 milion evra", istakao je Milikić.
(EUpravo zato/NALED)
