Kikinđanin Norbert Buš je pre godinu dana započeo vrlo specifičnu proizvodnju – urbanu farmumikrobilja.
Već je stekao raznovrsno iskustvo, ali i redovne kupce, tačnije, restorane čije mušterije žele da se hrane zdravo.
Buš se u Holandiji upoznao sa proizvodnjom mikrobilja, a kada se vratio u rodni grad, odlučio je da pokrene sopstvenu urbanu farmu pripremajući mikrobilje graška, luka, rotkvica i povrća druge vrste.
"Video sam u Holandiji na koji način se mikrobilje koristi, pa sam želeo da to prenesem kod nas u Kikindu i predstavim još jedan način zdrave ishrane. Najpopularniji su rotkvice, grašak i kupus, a imamo i luk vlašac, cveklu... Svako povrće koje se zasadi može da se gaji kao mikrobilje", ispričao je Norbert Buš za RTV.
Proizvodnja mikrobilja nije u velikoj meri zahtevna.
Neophodno je da se poseduje kupovna čista zemlja, toplota i svetlo.
Zanimljivo je da mikrobilje poseduje od 10 do 40 puta više minerala i vitamina u odnosu na odraslu formu istog bilja. S obzirom na to da se gaji u zaštićenom prostoru, nema upotrebe hemije.
"Tržište se polako uvećava jer ljudi još nemaju toliku svest o upotrebi mikrobilja, polako se interesuju, a najviše ga prodajem restoranima i onima koji žele da se hrane zdravo. Restorani ga koriste za dekoraciju hrane jer dodaju više boja na tanjir, pa jelo izgleda zanimljivije", dodaje Buš.
Upotreba mikrobilja u većim centrima već je odavno postala praksa, pa se tako koristi za pice, čorbice, sendviče, salate i smutije.
(EUpravo zato/RTV)