Jovan se školovao za metalca, ali je zavoleo nešto drugo: Cela porodica se sada bavi time, ne stižu da usluže sve kupce

Iako nije imao nikakvog iskustva u tome, Jovan Mladenović iz Vranja se upustio u proizvodnju cveća i nikada nije zažalio.

Guido Paradisi / Alamy / Alamy / Profimedia

Kada nije među cvećem u plastenicima, Vranjanac Jovan Mladenović je obično na nekoj od okolnih pijaca gde prodaje svoje najbolje primerke.

O cveću se požrtvovano brine, tako da ima i redovne mušterije. U sezoni mu redovno zafali još oko 50.000 biljaka kako bi podmirio sve svoje kupce.

Nikada nije zažalio

Mladenović se ovom proizvodnjom bavi već 22 godine i nikada nije zažalio, prenosi Agroklub.

Kaže da se školovao za rad u metalnoj industriji, ali da nikada nije radio u struci jer je pronašao sebe u gajenju cveća. Počeo je najpre sa plasteničkom proizvodnjom ranog rasada povrća, ali kada je video jednog svog kolegu kako na pijaci s lakoćom prodaje petunije zasađene u saksijama, odlučio je da mu priđe i raspita se o kakvoj proizvodnji je reč.

On mu je to sve tako lepo objasnio da je gotovo istog momenta odlučio da od naredne sezone krene i sam u akciju. U početku mu je mnogo koristilo iskustvo koje imao u proizvodnji ranog rasada. Učio je i od drugih, ali najviše na svojim greškama tako da je vrlo brzo savladao tajne ovog zanata.

"Prvih deset godina bavljenja ovom proizvodnjom bile su najbolje zato što se moglo baš lepo zaraditi. Može i sada uprkos tome što je pandemija prouzrokovala povećanje troškova proizvodnje i u ovoj delatnosti", ističe Mladenović.

Zbog toga su se, prema njegovim rečima, neke njegove kolege preorijentisale na proizvodnju hrane koja se takođe veoma isplati i koja ima budućnost.

Youtube/rtvranje  Jovan Mladenović iz Vranja više od 20 godina se bavi uzgajanjem i prodajom cveća

On, međutim, namerava da nastavi da se bavi cvećem, a u posao su uključeni i njegova supruga, roditelji, brat i snaja.

Među svojim kupcima poznatiji su i kao Poljoprivredno gazdinstvo Slobodana Mladenovića, na kome se u sezoni odgaji oko 70.000 korenova raznovrsnog cveća. Najviše su zastupljene muškatle, bombonice, begonije, raznovrsne petunije, bosiljak domaći i grčki, kadifa, ageratum...

I za biljke je bolja hladna zima

Sa proizvodnjom osmomartovskog programa krenuli su u septembru kada su zasadili sadnice. Tokom zime su ih sve vreme grejali kako bi mogle da se nesmetano razvijaju do prodaje. Iako su ove godine zbog blage zime manje potrošili drva za grejanje, Mladenović ističe da cveće bolje uspeva kada je zima hladna jer tada procveta nedelju dana pred 8. mart.

"Kada je zima topla biljka ranije krene sa razvojem, brzo procveta i zbog toga izgubi i na kvalitetu u vreme prodaje, što nije dobro za nas proizvođače", tvrdi Vranjanac.

Pred svaku zimu Mladenovići pripreme oko 60 metara drva za grejanje prostora od 450 kvadrata koji se nalaze pod plastenicima. Kupili su i kotao kako bi mogli pomoću njega da ostvare valjanu temperaturu i kada ona padne i na minus 15 ispod nule.

SplashNews.com / Splash / Profimedia 

"Tada ne spavam. Non-stop sam u plastenicima. Ložim i danju i noću da biljkama omogućim temperaturu pri kojoj neće osetiti da je napolju ciča zima", priča ovaj iskusni cvećar.

On sa ponosom ističe da će do 1. maja, Praznika rada, završiti sa prodajom proizvedenog cveća.

Novi krug prodaje otvoriće u maju kada će plasirati jednu manju proizvodnju cveća svojim standardnim kupcima. Tokom leta baviće se proizvodnjom letnjih hrizantema u više boja. One će procvetati u septembru i onda će se naći pred kupcima.

(Eupravo Zato/Agroklub)