Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma počinje u Davosu pod sloganom "Saradnja za Inteligentno doba".
Prvi skup u okviru foruma biće "First Imprešions: Inauguration Day", koji je posvećen inauguraciji novog predsednika SAD Donalda Trampa.
Forum traje do 24. januara i kako je objavljeno na sajtu, među političkim liderima koji učestvuju su novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp koji će učestvovati putem video-linka, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nemački kancelar Olaf Šolc, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kako se navodi, 55. godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma će se fokusirati na pet osnovnih, međusobno povezanih tematskih celina, od kojih je svaki ključan za održivu, inkluzivnu i prosperitetnu budućnost.
- Tematska celina Ponovno promišljanje rasta (Reimagining Growth) će istražiti nove mogućnosti za ekonomski rast, uključujući inovacije vođene tehnologijom.
- Industrije u inteligentnom dobu ( Industries in the Intelligent Age ) će ispitati kako biznis može da se kreće kroz tehnološke promene i novu dinamiku industrije.
- Ulaganje u ljude (Investing in People) će se pozabaviti potrebom za razvojem radne snage, prekvalifikacijom i otvaranjem radnih mesta u sektorima u nastajanju.
- Zaštita planete (Safeguarding the Planet) će se fokusirati na povećanje klimatskih i prirodnih rešenja i unapređenje napora za dekarbonizaciju.
- Blok nazvan Ponovna izgradnja poverenja (Rebuilding Trust ) će raditi na podsticanju globalne saradnje i otpornosti u sveviše podeljenom svetu.
A da li se ikada čuli priču o Davosu?
Davos je 1850. godine bio siromašno, udaljeno selo sa nekoliko raštrkanih seoskih kuća, visoko u planinama kantona Graubinden. Godine 1900. bio je svetski poznato planinsko lečilište i moderan banjsko-turistički grad. U 2025. Davos je, zahvaljujući Svetskom ekonomskom forumu, postao glamurozno kongresno mesto od globalnog značaja.
Kako je došlo do ove transformacije? Migrant iz Nemačke Aleksandar Špengler prvi je razvio ovo planinsko odmaralište.
Od revolucionara do seoskog lekara
Jednog zimskog dana u novembru 1853. godine nemački lekar Aleksandar Špengler (1827 - 1901) je na konju došao od Ciriha do Davosa.
Nije bila samo slučajnost to što je došao u ovaj region. Mogao je isto tako lako biti mrtav, ili u Americi. Naime, kako piše portal houseofswitzerland, bivši revolucionar, koji je 1849. stajao na barikadama Velikog vojvodstva Baden kao poručnik boreći se za novi politički sistem, stigao je u Švajcarsku kao politička izbeglica. Čak se pričalo da je osuđen na smrt u odsustvu, iako za to nema dokumentarnih dokaza. Borcu za slobodu je bilo dozvoljeno da studira medicinu u Cirihu. 1853. iskoristio je priliku da postane seoski lekar u Davosu. Dve godine kasnije, Špengler, tražilac azila, postao je naturalizovani švajcarski državljanin.
Lude ideje
U početku je rad u udaljenoj planinskoj dolini Špengleru izgledao kao oblik izgnanstva. Mala plata, velike kilometraže koje je morao prelaziti na konju i oštre zime… Neprestano je bio nostalgičan, a nedostajala mu je i intelektualna stimulacija, pozorišta i kafići u Cirihu, navodi se. Ali onda je pronašao suprugu ovde sa kojom će kasnije imati petoro dece i shvatio da živi u mestu gde su svi zdravi – nije bilo niti jednog slučajeva tuberkuloze. Zato je postavio pitanje: da li bi Davos mogao biti mesto imuniteta, oslobođeno bolesti koje su u to vreme ubijale i bogate i siromašne? Međutim, izazovno je bilo u to doba putovati do Davosa zbog lečenja, posebno u uslovima bolesti.
Zato su Špenglerovu ideju o banji visoko u planinama, gde je zimi obavezan hladan, razređen planinski vazduh, njegove kolege su u početku odbacile kao čisto ludilo. Od početka se činilo da Špengler koristi čudne metode lečenja, kao što je "stabulacija", koja je podrazumevala duge boravke u štalama, gde je plućne pacijente trebalo da izleče vazduhom punim amonijaka.
Ali u zimu 1865. dva teško bolesna nemačka pacijenta, prodavac knjiga Hugo Rihter i dr Fridrih Unger, stigli su u Davos iscrpljeni od svog devetosatnog putovanja. Preko zime su se lečili na svežem vazduhu, odmarajući se na improvizovanim ležaljkama od dasaka položenih preko velikih drvenih saonica, i situacija im se brzo poboljšala. Ovo je takođe promenilo posmatranje na metode doktora Španglera. Dva rekonvalescenta postala su važne žive reklame u prvim danima banje. Ubrzo su pacijenti putovali iz cele Evrope da bi došli na ovu planinu. Godine 1875. prvi put je bilo više zimskih gostiju na tretmanima nego letnjih gostiju.
Kako piše ovaj švajcarski portal namenjen pričama iz najbogatije zemlje Evrope, Špengler je svojim pacijentima prepisivao duge šetnje, do tri litra mleka dnevno, hranljive, ali lagane obroke, trljanje grudi sa masnoćom mrmota, koja lakše prodire u kožu od drugih proizvoda, i, što je najvažnije, ledeno hladne tuševe. Špengler je primetio da zbog toga pacijent diše „lakše i dublje, puls je pun i jak, a apetit se sam prilagođava".
Ovako su svi čuli za Davos
To je uspelo da privuče brojne strane investiture, pa je na taj način osnovan prvi veliki banjski hotel, železnička pruga ali i sanatorijum.
U roku od samo nekoliko decenija, siromašno mestašce u Landvasertalu izraslo je u moderan grad, sa električnim uličnim osvetljenjem, konjskim tramvajima i bioskopom. Hoteli i banje nizali su se ulicama. Muškarci u kaputima od najfinijeg materijala i dame u nercama šetali su snegom prekrivenim ulicama, pili čaj u pet sati i išli na koncerte banjskih orkestara. Na klizalištu i u predvorjima čulo se brbljanje nemačkog, engleskog i ruskog. Društveni život je bio živ.
Nešto kasnije, Tomas Man je opisao Davos u svojoj knjizi "Čarobni breg" objavljenoj 1924, koji istražuje filozofske i društvene teme kroz prizmu života u alpskom sanatorijumu.
Na ovaj način svi su čuli za Davos.
Danas je to sinonim za Svetski ekonomski forum
Ipak, danas ovu evropsku planinu mnogi vezuju za jednu stvar – Svetski ekonomski forum.
Svetski ekonomski forum je 1971. godine osnovao Klaus Švab, švajcarsko-nemački ekonomista i profesor, u pokušaju da podstakne globalnu saradnju po političkim, društvenim i ekonomskim pitanjima.
Cilj međunarodne neprofitne organizacije, čije je sedište u blizini Ženeve, bio je da okupi javni i privatni sektor kako bi se pronašla rešenja za globalne probleme, što predstavlja jedan od temeljnih principa foruma:
"Posvećeni u poboljšanju stanja u svetu".
Prvi sastanak Svetskog ekonomskog foruma pre više od pet decenija održan je u Davosu i od tada je bio centar njegovog godišnjeg okupljanja, a ime odmarališta čak je postalo uobičajena skraćenica za događaj.
Zaključak ove priče: da Špenglerov dolazak nije doveo do zapanjujuće transformacije starog Davosa u kosmopolitsku banju, Tomas i Katia Man nikada ne bi otišli u sanatorijum, a Davos nikada ne bi postao poznat u svetskoj književnosti kao mesto radnje romana "Čarobni breg". Još manje verovatno da bi planinsko selo na 1.500 metara postalo mesto susreta globalne ekonomske i političke elite, što od 1971. godine zapravo i jeste.
(EUpravo zato)
