- Donald Tusk poručuje da će vladavina prava prevladati, dok spor oko imenovanja sudija Ustavnog tribunala produbljuje sukob sa predsednikom Karolom Navrockim.
- Poljska je u ozbiljnoj institucionalnoj krizi, a opozicija i vlast međusobno se optužuju za pokušaj preuzimanja kontrole nad pravosuđem.
- Evropska komisija prati situaciju, a Venecijanska komisija traži poštovanje ustavnih principa i nadležnosti Sejma.
Poljski premijer Donald Tusk pokušava da smiri političke tenzije i spreči dalje produbljivanje krize u zemlji, nakon što je u televizijskom obraćanju u subotu uveče poručio da će vladavina prava prevladati uprkos sve izraženijem sukobu oko pravosuđa.
Tusk je istakao da je obnova pravne države obaveza njegove vlade, ocenjujući da je reč o složenom procesu koji zahteva odlučne poteze.
"Obnavljanje vladavine prava naša je dužnost", poručio je poljski premijer, dodajući da je posle godina, kako je naveo, nezakonitosti tokom vlasti stranke Pravo i pravda (PiS), neophodno sprovesti reforme koje neće uvek biti jednostavne.
U središtu najnovijeg sukoba nalazi se Ustavni tribunal, najviša institucija u Poljskoj zadužena za ocenu ustavnosti zakona i drugih propisa. Spor oko sastava ovog suda i imenovanja novih sudija prerastao je u direktnu konfrontaciju između vlade i predsednika Karola Navrockog.
Sukob oko Ustavnog tribunala prerastao u institucionalni obračun
Političke tenzije dodatno su eskalirale u petak uveče, kada je predsednik Navrocki pokušao da uđe u zgradu Ustavnog tribunala, u trenutku kada je spor oko imenovanja novih sudija već bio dostigao kritičnu tačku.
Policija je opkolila objekat, a događaji su prenošeni uživo na televiziji, što je krizu iz unutrašnjeg političkog pitanja pretvorilo u temu od šireg evropskog značaja.
Opoziciona stranka Pravo i pravda (PiS) optužila je Tuskove vlasti da pokušavaju da izvedu državni udar i preuzmu kontrolu nad pravosudnim institucijama. Sa druge strane, vlada tvrdi da sprovodi neophodne reforme kako bi ispravila posledice višegodišnjeg političkog uticaja na pravosuđe.
Savetnik predsednika Navrockog i državni sekretar Marćin Pšidač izjavio je za Euronews da ne postoji pravni osnov za postupke vlade. Prema njegovim rečima, i dvojica najvažnijih sudija u Poljskoj javno su osporila legitimitet takvih poteza.
On je ocenio da je zemlja u ozbiljnoj ustavnoj krizi, ukazujući i na građane koji su se okupili ispred zgrade Tribunala kako bi protestovali.
Brisel prati razvoj događaja, Venecijanska komisija poziva na poštovanje prava
Kriza u Poljskoj izazvala je pažnju evropskih institucija. Evropski komesar za pravosuđe Majkl Mekgrat potvrdio je da Evropska komisija pažljivo prati situaciju u Varšavi.
Posebno važan stav iznela je Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna pitanja, koja je ukazala da imenovanje novih sudija spada u nadležnost poljskog parlamenta, odnosno Sejma.
Ujedno je naglašeno da građani Poljske imaju pravo da očekuju potpuno poštovanje vladavine prava i ustavnih principa.
Evropske institucije već duže vreme prate reforme poljskog pravosuđa, a pitanje nezavisnosti sudova godinama predstavlja jednu od najosetljivijih tema u odnosima Varšave i Brisela.
Tusk pokušava da ispravi nasleđe prethodne vlasti
Poslanik Evropskog parlamenta iz redova Evropske narodne partije i član Tuskove Građanske koalicije Mihal Vavrikjevič ocenio je da sadašnja kriza ima korene u 2015. godini, kada je stranka Pravo i pravda došla na vlast.
Prema njegovim rečima, tada je započeo proces političkog uticaja na pravosuđe, čije posledice sadašnja vlada pokušava da otkloni.
Vavrikjevič tvrdi da vladajuća parlamentarna većina i sudije koje je izabrao parlament postupaju u skladu sa odlukama evropskih sudova, uključujući Sud pravde Evropske unije i Evropski sud za ljudska prava, kao i preporukama Venecijanske komisije.
Situaciju je opisao kao događaj bez presedana, ne samo za Poljsku već i za čitavu Evropu.
Pozadina krize: Poljska godinama u sporu sa evropskim institucijama
Da bi se razumeo aktuelni sukob, potrebno je vratiti se na period od 2015. godine, kada je stranka Pravo i pravda preuzela vlast u Poljskoj.
Tokom narednih godina, reforme pravosuđa koje je sprovodila ta politička opcija izazvale su ozbiljne sporove sa Evropskom unijom. Brisel je više puta upozoravao na ugrožavanje nezavisnosti sudstva i narušavanje principa podele vlasti.
Jedno od ključnih spornih pitanja bilo je imenovanje sudija i promena načina funkcionisanja pravosudnih institucija, zbog čega su evropske institucije pokretale postupke i donosile odluke kojima su osporavani pojedini aspekti poljskih reformi.
Nakon povratka Donalda Tuska na čelo vlade krajem 2023. godine, obnova vladavine prava postala je jedan od glavnih prioriteta njegove politike. Međutim, promene su se pokazale komplikovanim zbog institucionalnih blokada i različitih tumačenja ustavnih nadležnosti.
Dodatni problem predstavlja činjenica da predsednik Poljske ima značajna ustavna ovlašćenja, uključujući mogućnost veta na zakone, što otežava sprovođenje reformi kada su predsednik i vlada iz suprotstavljenih političkih tabora.
Upravo zbog toga spor oko Ustavnog tribunala prevazilazi pitanje pojedinačnih imenovanja i otvara mnogo širu dilemu: ko ima pravo da određuje granice reformi pravosuđa i na koji način se može obnoviti poverenje u institucije kada se različite grane vlasti međusobno osporavaju.
Dalji razvoj događaja u Poljskoj mogao bi da ima značajne posledice ne samo po unutrašnju političku stabilnost zemlje već i po odnose sa Evropskom unijom, koja vladavinu prava i nezavisnost pravosuđa smatra jednim od temelja svog političkog i pravnog poretka.
(EUpravo zato)