Rizik od siromaštva i socijalne isključenosti u Evropi nije isti svuda i ne zavisi samo od države u kojoj ljudi žive, već i od regiona i grada u okviru te države. U nekim prestonicama stopa ugroženosti je znatno niža od nacionalnog proseka, dok su u drugim upravo glavni gradovi među najpogođenijima.
Unutrašnje razlike unutar pojedinih zemalja dostižu i do gotovo 40 procentnih poena. Podaci Evrostata pokazuju koliko je jaz između bogatijih i siromašnijih regiona u EU zapravo dubok.
Suprotna situacija prisutna je u Slovačkoj i Rumuniji, gde su nacionalni proseci viši nego u glavnim gradovima. U Slovačkoj je državni prosek za 13,8 procentnih poena veći nego u Bratislavi, dok je u Rumuniji sličan obrazac, pri čemu je Bukurešt značajno ispod nacionalnog nivoa kada je reč o stopi siromaštva.
Među četiri najveće ekonomije EU, nacionalni prosek Španije (25,7 odsto) znatno je viši od Madrida (19,4 odsto), uz razliku od 6,3 poena. U Italiji je razlika manja, svega 1,9 poena, ali je nacionalni prosek i dalje viši od Rima.
Kada se uključe svi regioni, unutrašnje razlike postaju još izraženije. Italija beleži najveći jaz - 39,7 procentnih poena.
AROPE iznosi 45,3 odsto u Kalabriji, dok je samo 5,6 odsto u Val d’Aosti. U Španiji je razlika između Sijudad de Melilje i Baskije 29 poena, piše Euronews.
Finska ima najmanju razliku od svega tri poena, između regiona Helsinki-Uusimaa (15,5 odsto) i Lansi-Suomi (18,5 odsto). Portugal, Slovenija i Danska takođe imaju među najmanjim unutrašnjim razlikama.
Pored ekonomskih i socijalnih uslova, veličina zemlje i broj regiona uključenih u podatke takođe mogu imati uticaj.
Četiri regiona u Italiji i tri u Španiji nalaze se među 15 najugroženijih u Evropi. Na vrhu liste je Kalabrija sa 45,3 odsto, zatim slede još dva italijanska regiona i Sijudad de Melilja u Španiji sa 43,7 odsto.
Centralna i Istočna Evropa dominiraju među 15 regiona sa najnižim stopama. Bratislavski kraj u Slovačkoj beleži svega 2,9 odsto, što je najniža stopa u Evropi, dok se pet severnih italijanskih regiona takođe nalazi među najmanje ugroženima.
U 2025. godini postojalo je 20 regiona u kojima je najmanje 33 odsto stanovništva bilo u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.
Ti regioni su najviše koncentrisani u Italiji, Španiji i Bugarskoj (po četiri regiona), kao i u Grčkoj (tri regiona).
U ovu grupu spadaju i dva pretežno urbana regiona u zapadnoj Evropi: Region glavnog grada Brisela (33,6 odsto) i Bremen u Nemačkoj (35,4 odsto), kao i Ticino u Švajcarskoj (33,1 odsto).
Šta znači "u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti"?
Prema Evrostatu, AROPE meri udeo ljudi koji su ili u riziku od siromaštva, u stanju teške materijalne i socijalne uskraćenosti (SMSD), ili žive u domaćinstvu sa veoma niskim intenzitetom rada.
Prag siromaštva je postavljen na 60 odsto nacionalnog medijana raspoloživog dohotka nakon socijalnih transfera.
SMSD označava prisilni nedostatak osnovnih i poželjnih stvari potrebnih za adekvatan život.
(EUpravo zato.rs)