Nakon što je u Skupštini Srbije usvojen set pravosudnih zakona, otvorila se polemika između poslanika vlasti i opozicije o procesu usvajanja, ali i tome kakve će posledice izazvati. Dok vlast tvrdi da je reč o unapređenju pravosudnog okvira, opozicija upozorava na urušavanje nezavisnosti sudstva i netransparentan postupak usvajanja. Polemika se, međutim, nije zadržala samo unutar skupštinskih klupa već je odjeknula i u Briselu.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da će Brisel analizirati da li Srbija ispunjava kriterijume za dobijanje pretpristupne finansijske pomoći.
Kos je, ipak, naglasila da nije za kažnjavanje Srbije niti za uvođenje sankcija pojedincima iz vlasti, ali je jasno stavila do znanja da očekuje reviziju spornih rešenja i odlaganje njihove primene dok Venecijanska komisija ne da mišljenje. U suprotnom, kako je navela, Evropska unija će morati da razmotri način reagovanja.
U intervjuu za N1, ona govori o poverenju Brisela u evropsko opredeljenje Srbije, mogućim posledicama po pretpristupne fondove, ali i o širem geopolitičkom kontekstu i odnosu prema regionalnim akterima.
"Radi se o tome da li srpska vlada i parlament zaista žele da uvedu Srbiju u EU. Ja i dalje u to verujem i nastaviću da se trudim dok to bude imalo smisla", rekla je Marta Kos i dodala da očekuje odlaganje primene amandmana dok Venecijanska komisija uputi preporuke, a zatim revidiranje zakona na inkluzivan način.
"Put pristupanja EU je trnovit. Ima uspona i padova, ne samo sa Srbijom. Obično to možemo da rešimo, zato i nudimo pomoć, jer nije jednostavno proći ceo pristupni proces. Nije reč o kažnjavanju. I ja nisam za kazne, ali sam za stroga pravila. Verujem u narod Srbije i verujem u Srbiju, da ćemo pronaći pravi put. Ali sada analiziramo da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za pretpristupnu finansijsku pomoć. Postoje brojni instrumenti - IPA 3 i posebno Plan rasta. U okviru Plana rasta, na raspolaganju je 1,6 milijardi evra za Srbiju, u grantovima i zajmovima. Deo je već isplaćen. Sada procenjujemo situaciju, jer su ključni uslovi povezani sa vladavinom prava. Očekujemo da Srbija revidira ove zakone. Ako ne, moraćemo da vidimo kako ćemo reagovati", rekla je Kos i dodala da se geopolitika dosta promenila i da je to još jedan razlog zašto veruje u put Zapadnog Balkana ka EU.
Šta su tzv. "Mrdićevi zakoni"
Takozvani "Mrdićevi zakoni", predstavljaju paket od pet izmena i dopuna pravosudnih zakona, nazvanog po predlagaču Uglješi Mrdiću, poslaniku vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije.
Na sednici Odbora za pravosuđe Mrdić je rekao da je cilj donošenja ovih izmena unapređenje efikasnosti i funkcionalnosti pravosudnog sistema kroz usklađivanje mreže sudova i tužilaštava sa realnim demografskim, teritorijalnim i organizacionim uslovima, kao i rasterećenje beogradskih pravosudnih tela.
O ovim zakonima republička skupština raspravljala je po hitnom postupku, da bi na kraju bile usvojene izmene i dopune, jer vladajuća koalicija ima apsolutnu većinu:
• Zakon o Visokom savetu tužilaštva
• Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava
• Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
• Zakon o javnom tužilaštvu
• Zakon o sudijama
Zajedničko članstvo u EU
Osim o pravosudnim zakonima, komesarka je govorila i o proširenju EU na Zapadni Balkan i uspehu u tom procesu, koji se u delu javnosti često osporava.
"Ne prihvatam kritiku da nismo uspešni u proširenju. Dve od četiri vodeće zemlje su sa Zapadnog Balkana. Crna Gora bi mogla završiti tehničke pregovore do kraja godine, Albanija sledeće. To je uspeh. Živimo u geopolitički osetljivom vremenu. Moglo bi da dođe do mira u Ukrajini i to će Evropi doneti jednu novu stvarnost. Ako ubrzamo proces, razmotrićemo sve kandidate, ali mora postojati jasna posvećenost. Nije dovoljno samo uskladiti zakonodavstvo, moram da osetim i vidim političku volju. Pristupni proces nije samo tehnički, već zavisi i od država članica. Države članice sve teže razumeju nazadovanje u Srbiji sa usvajanjem pravosudnih zakona. One sve teže razumeju nazadovanje poput ovog u Srbiji", rekla je Kos .
Upitana o ideji da sve zemlje kandidati uđu u EU odjednom, rekla je da bi to volela da vidi, ali "nije mađioničar". Ako dođe do promena, dodala je, pažljivo će se razmotriti svaka zemlja, jer je cilj proširenja učiniti EU jačom.
(EUpravo zato.rs/N1)