Pre oko dve nedelje objavljen je važan izveštaj bivšeg predsednika Evropske centralne banke (ECB) Marija Dragog na koji se dugo čekalo. Dokument pod nazivom Budućnost evropske konkurentnosti, dao je oštro upozorenje Evropskoj uniji o potencijalnoj dugoročnoj ekonomskoj stagnaciji, koja bi mogla da ugrozi prosperitet i blagostanje ovog bloka država. Izveštaj preporučuje EU da premosti jaz u inovacijama sa Sjedinjenim Državama i Kinom, iskoristi mogućnosti dekarbonizacije ekonomije i obezbedi svoje lance snabdevanja od geopolitičkih rizika. Da bi EU ponovo pokrenula svoj privredni rast, Dragi preporučuje javna i privatna ulaganja od 750-800 milijardi evra godišnje, sa velikim fokusom na energetsku tranziciju, a navodi i konkretne sektorske i horizontalne politike za jačanje konkurentnosti.
Dok su Dragijevi predlozi dobili političku podršku, implementacija se suočava sa značajnim preprekama, uključujući jaz u liderstvu u Francuskoj i Nemačkoj, tradicionalni otpor zaduživanju u nordijskim državama i unutrašnje sporove oko ključnih reformi kao što su restrukturiranje energetskog tržišta i modela glasanje u Evropskom savetu. U velikoj meri, bez obzira pitanje evropskih kapaciteta za odgovor na ove probleme i kritika pojedinih rešenja koje je Dragi ponudio, deluje da se većinsko evropsko javno mnjenje slaže sa dijagnozom. Evropska ekonomska skleroza i sadašnji međunarodni ekonomski i politički kontekst predstavljaju velike prepreke budućem prosperitetu Evropske unije.
Nova Evropska komisija, koju je Ursula fon der Lajen predložila pre nekoliko dana će zato imati teške zadatke u narednih pet godina svog mandata. Ti se zadaci i izazovi mogu svesti u nekoliko kategorija od kojih će zavisiti njena uspešnost, kao i vitalnost cele Unije, a mnoge od njih je obradio i spomenuti izveštaj.
Rat u Ukrajini
Kao najurgentniji zadatak se svakako javlja rat u Ukrajini i izazovi koji proizilaze iz njega, jer će sam sukob u februaru naredne godine dostići tri godine trajanja. Evropska unija predstavlja političkog aktera koji u najvećem obimu podržava Ukrajinu od početka rata u smislu finansijske i materijalne podrške, a ukoliko na američkim izborima u novembru pobedi Donald Tramp, ta razlika se može samo povećavati. Evropska komisija je na tom tragu pre nekoliko dana preduzela novi korak u jačanju podrške Ukrajini predlaganjem sveobuhvatnog paketa finansijske pomoći, koji se sastoji od mehanizma saradnje za zajmove Ukrajini u iznosu do 45 milijardi evra i specijalnog zajma makrofinansijske pomoći (MFA) do 35 milijardi evra. Pitanje dugoročne finansijske podrške i posleratne obnove u velikoj meri će biti zadatak dolazeće Evropske komisije, bez obzira na momenat kada će nastupiti mir.
Sa pitanjem podrške Ukrajini, povezano je direktno i pitanje odbrane Evrope u novom bezbednosnom i političkom kontekstu. Vojna podrška Ukrajini od strane evropskih država navela je i brojne države članice Evropske unije da ozbiljnije shvate svoju odbranu, najave nove nabavke opreme i povećanje vojnih industrijskih kapaciteta, dok je oko dve trećine njih prešlo 2 odsto BDP javne potrošnje na odbranu. Ursula fon der Lajen vidi taj izazov kao važan, te je u novoj Evropskoj komisiji definisano i mesto komesara za odbranu, što nije bila ranija praksa. Predlog da ovu funkciju obavlja litvanski evroposlanik Andrius Kubiliusukazuje da se Rusija identifikuje kao glavna bezbednosna pretnja i da će Ukrajina moći da računa na podršku. Sa druge strane, podizanje vojnih kapaciteta unutar Evropske unije neće biti tako lak proces, jer se ova pitanja nisu ozbiljnije shvatala od 1990-ih do početka rata na istoku Evrope 2022, a nije lako promeniti način razmišljanja o svojoj bezbednosti preko noći.
Energetska tranzicija
Rat u Ukrajini je i preko pitanja energetike postavio i evropski ekonomski model pod veliki znak pitanja, a oba problema će naslediti i nova Evropska komisija. Ovim izazovom se najviše bavio izveštaj Marija Dragog, jer pitanje energetike, budućeg ekonomskog rasta i konkurentnosti evropske privrede jeste glavni zadatak Brisela. Izdašni programi podsticaja i industrijska politika Sjedinjenih Američkih Država i Kine iz prethodnih godina, kao i nepredvidivo energetsko snabdevanje Evrope, uz manjak velikih konkurentnih tehnoloških kompanija, jeste okvir koji sprečava predvidivi ekonomski rast i deluje da je briselska politička elita toga danas svesna.
Nova Evropska komisija može da se uhvati u koštac sa ekonomskom stagnacijom i energetskom nestabilnošću davanjem prioriteta strukturnim reformama i investicijama u ključnim sektorima. Odlazeća Komisija je uspela da podstakne ubrzanu tranziciju zelene energije, smanjujući zavisnost od ruskih fosilnih goriva širenjem obnovljivih izvora energije i jačanjem energetskih mreža u zemljama članicama, uz diversifikaciju uvoza. U rešavanju ekonomske stagnacije, Komisija će izvesno da se zalaže za povećanje finansiranja za inovacije, digitalizaciju i kritične tehnologije poput veštačke inteligencije i čiste tehnologije, sa ciljem da pozicionira EU da se uspešno takmiči na globalnom nivou.
To Unija u ogromnom obimu jedino može da postigne izdavanjem zajedničkog duga, kao što je bio slučaj tokom pandemije kovida 19. U velikoj meri države poput Nemačke će se protiviti svakom većem zaduživanju na nivou cele EU, jer je i nemačka fiskalna politika nesklona takvom ponašanju i u samoj Nemačkoj, čak i tokom kriza. S obzirom da Ursula fon der Lajen dolazi iz ove države i stranke koja je sklona toj štedljivoj politici, taj vid poteza je manje verovatno očekivati u obimu u kom je to sugerisao Mario Dragi.
Širenje Unije
Kada se radi o našem regionu, deluje da je proširenje važno za novu Evropsku komisiju, jer predstavlja strateški i ekonomski interes za budućnost EU. Ursula fon der Lajen je u svom pismu naglasila je da širenje Unije jača odnose sa susednim regionima, stabilizuje Evropu i promoviše zajedničke vrednosti kao što su vladavina prava i demokratija. Integrisanje zemalja kandidata poput Ukrajine, Moldavije i država nešeg regiona u delove jedinstvenog tržišta će da podstakne po njenim rečima i ekonomski rast i regionalnu stabilnost. To nije lak i politički popularan potez, ali deluje da će nova Komisija mnogo ozbiljnije shvatati naš region i potencijalno povećanje broja članica.
To Unija u ogromnom obimu jedino može da postigne izdavanjem zajedničkog duga, kao što je bio slučaj tokom pandemije kovida 19.
Ukupno gledano, nova Evropska komisija imaće teži niz zadataka od bilo koje prethodne. Oni obuhvataju i one ekonomske, koji su bili prisutni i tokom krize Evrozone ili pandemije kovida 19, te nisu potpuna novost. Međutim, pitanja bezbednosti, energetike, globalne konkurentnosti evropske privrede i mogućnosti dalje federalizacije u pojedinim novim sektorima jesu novine. Međunarodne okolnosti su nestabilne i to je ono što dodatno otežava planiranje sadašnje Evropske komisije u odnosu na narednih pet godina, jer ni kovid 19 pandemija ni rat u Ukrajini sigurno nisu bili u planu Komisije koja je bila izabrana 2019. U tom smislu, drugi mandat Ursule fon der Lajen, sa novim timom, biće izazovan i važno je pratiti kakvi potezi će biti donošeni u Briselu, jer će gotovo svi imati posledice i po naš region u sferama od ekonomije do bezbednosti.