Hiljade Poljaka koji su verovali da su se odavno razveli sada otkrivaju uznemirujuću mogućnost da su i dalje, po zakonu, u braku.
Zbrka je neočekivana posledica višegodišnje borbe oko politizovanog pravosuđa u Poljskoj, koja se sve više preliva na svakodnevni život, dok centristička vlada premijera Donalda Tuska pokušava da poništi reforme pravosudnog sistema koje su uvele njegove nacionalističke prethodnike.
Problem je isplivao u januaru u severoistočnom gradu Gižicku, gde je razvedeni par došao na sud očekujući rutinsku proceduru za podelu imovine. Umesto toga, rečeno im je da, prema evidenciji države, oni zapravo nikada nisu bili razvedeni.
Suština slučaja leži u potezima Tuskove proevropske administracije da odbaci odluke pojedinih sudija koje je imenovala desničarska vlada stranke Pravo i pravda (PiS), koja je bila na vlasti od 2015. do 2023. godine.
Sudija u Gižicku presudio je da je prvobitna presuda o razvodu pravno "nepostojeća", jer ju je potpisao jedan od takozvanih "neo-sudija", imenovanih tokom reformi koje je sproveo bivši ministar pravde Zbignjev Žobro.
Sudovi Evropske unije kasnije su ocenili da je Žobrova reforma narušila nezavisnost pravosuđa, zbog čega se Tuskova vlada sada suočava s problemom kako da demontira taj sistem, a da pritom ne ugrozi pravnu sigurnost.
Nije poznato koliko sličnih presuda postoji širom Poljske, ali razmere problema su velike. U toj zemlji se godišnje zabeleži oko 57.000 razvoda, a desetine hiljada rutinskih predmeta, uključujući razvode, rešavali su sudije imenovani po spornom sistemu.
Kinga Skavinjska-Požička, advokatica iz varšavske kancelarije "Duboa i partneri", ocenila je da je odluka pogrešna i da bi trebalo da bude ukinuta u žalbenom postupku. Ona smatra da sud koji se bavi imovinskim sporom nije smeo da dovodi u pitanje pravosnažnu presudu o razvodu.
"Odluku suda u Gižicku treba posmatrati kao izuzetak, a ne kao pravilo", rekla je ona.
Međutim, drugi upozoravaju da čak i pojedinačne presude mogu imati dalekosežne posledice.
"Sistem koji počne masovno da preispituje sopstvene odluke prestaje da bude sistem. Niko ne želi da bude taj koji će hiljadama ljudi saopštiti da njihovi razvodi, nasledstva ili presude ne postoje, ali svaka lavina počinje jednim kamenom", kaže advokat iz Vroclava, Bartoš Stasik.
Politički sukob
U središtu spora nalazi se Nacionalni savet pravosuđa (KRS), telo koje predlaže sudije. Vlada stranke Pravo i pravda 2017. godine promenila je pravila tako da većinu članova tog tela bira parlament, a ne sudije.
Do trenutka kada su se oglasili sudovi EU, stotine sudija već su bile imenovane ili unapređene po novom sistemu, uključujući i one koji su odlučivali o svakodnevnim slučajevima poput stambenih kredita, nasledstva i razvoda.
Tuskova vlada pokušava da ublaži posledice spora oko "neo-sudija". Jedan od predloga koji je u skupštinskoj proceduri predviđa da parovi bez dece mogu da se razvedu administrativno, u matičnim službama, bez odlaska na sud.
Ministar pravde Valdemar Žurek ocenio je odluku iz Gižicka kao "veoma uznemirujuću" i upozorio da je kriza oko neo-sudija zahvatila "najosetljivije oblasti života građana, porodične odnose, finansije i osnovnu pravnu sigurnost".
Za situaciju je okrivio reforme Zbignjeva Žobra, ali i predsednika Karola Navrockog, saveznika PiS-a, koji je više puta pretio vetom i time blokirao zakone namenjene obnovi vladavine prava.
"Građani ne smeju da plaćaju cenu političkih odluka na koje nisu mogli da utiču", poručio je Žurek.
Poslanici PiS-a i njihovi saveznici iskoristili su ovu presudu kao dokaz navodnog institucionalnog raspada pod Tuskovom vlašću.
Iz Budimpešte, gde je dobio politički azil, Žobro je poručio da odluka pokazuje spremnost vlade da izazove "pravi haos i anarhiju" kako bi potkopala njegove reforme, čak i po cenu uništavanja života običnih ljudi.
Tokom burne parlamentarne rasprave, poslanici PiS-a nazvali su predlog o vanparničnim razvodima "napadom na brak", dok su konzervativne pravne organizacije i desničarski mediji optužili vlast da time priznaje da pravosudni sistem više ne funkcioniše.
S obzirom na to da su parlamentarni izbori zakazani za sledeću godinu, PiS je očigledno prepoznao ovu temu kao snažno političko oružje. Borba oko sudstva sve više postaje politička kocka, pitanje je da li će birači za haos okriviti autore reformi iz vremena PiS-a ili one koji sada pokušavaju da ih ponište.
Iako Tuskova Građanska koalicija i dalje vodi u anketama, podrška njenim koalicionim partnerima slabi, što otvara mogućnost da izgubi vlast čak i ako njegova stranka osvoji najviše glasova.
(EUpravo zato/Politico)