Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da bi carine koje su Sjedinjene Američke Države uvele trebalo da podstaknu Evropu da postigne trgovinske sporazume sa drugim partnerima širom sveta.
Nakon što je američki predsednik Donald Tramp u sredu uveo uzvratne carine od 20 odsto na robu iz EU koja se uvozi u SAD, Košta je na mreži Iks naveo da će EU nastaviti da jača svoju trgovinsku mrežu.
"Sada je pravo vreme da ratifikujemo sporazume sa Merkosurom, Meksikom, i odlučno napredujemo u pregovorima sa Indijom i drugim ključnim partnerima", napisao je on i naglasio da je značaj slobodne i fer trgovine temelj globalnog prosperiteta.
Prethodno je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen oštro kritikovala nove carine, upozoravajući da će one imati "katastrofalne posledice" za ekonomiju i milione ljudi širom sveta.
"Budimo jasni u pogledu ogromnih posledica: globalna ekonomija će pretrpeti ogroman udarac, neizvesnost će da raste, a mere zaštite će dodatno da se šire. Posledice će biti strašne za milione ljudi širom sveta", ocenila je Fon der Lajenova, nakon što je američki predsednik Donald Tramp u sredu uveo uzvratne carine od 20 odsto na robu iz EU koja se uvozi u SAD.
Između ostalih, carinama je pogođena i Srbija, a na robu za uvoz u SAD naplaćivaće joj se carine od 37 odsto. U poslednjem obraćanju, predsednik SAD je pokazao grafikon s naslovom "Recipročne carine", na kome su prikazane carine koje su druge zemlje nametnule Americi, te carine koje je SAD upravo nametnuo tim zemljama. Na grafikonu su bile navedene brojne, uključujući i važne trgovinske partnere SAD, pa se u pomenutom dokumentu navodi da su carine uvedene Kini 34 posto, EU 30, Indiji 26, UK 10, isto toliko Australiji, a Japanu 24 posto.
Na Balkanu najviše carine uvedene su Srbiji. Iz grafikona proizlazi da Srbija naplaćuje SAD carine od 74 posto, pa je skladno tome, SAD uvela Srbiji carine od 37 posto.
Prema grafikonu, veće carine su nametnute samo Vijetnamu 46 odsto, Kambodži 49 i Madagaskaru 47 odsto.
Inače, što se tiče balkanskih zemalja, posle Srbije, najgore je prošla Bosna i Hercegovina (carina od 35 posto), Severna Makedonija (od 33), članica EU Hrvatska (carina od 20 posto), Crna Gora, Albanija i tzv. Kosovo (sa po 10 posto).
(EUpravo zato.rs)