Komisija zato upozorava da se jaz između proklamovanog cilja članstva i nazadovanja u pogledu osnovnih političkih kriterijuma "dodatno produbio". Istovremeno, Turska je "ključni partner" Unije: Marta Kos ju je posetila početkom godine kao znak obnavljanja odnosa, bilateralna trgovina dostigla je rekordnih 218 milijardi evra, a zemlja je domaćin za 2,3 miliona izbeglica. U nastavku više o tome šta pokazuju brojke, gde leže ključni problemi i šta se može očekivati u narednom periodu.
Šta brojke kažu?
Kada se ocene Komisije prevedu u brojčane vrednosti na skali od 1 do 5, prosečna pripremljenost Turske iznosi 2,91. To je peti rezultat među devet kandidata, ispred Moldavije (2,85), Ukrajine (2,50), Gruzije (2,11) i Bosne i Hercegovine (1,67), a iza Srbije i Severne Makedonije (3,14), Albanije (3,32) i Crne Gore (3,98). Turska je jedina zemlja koja ima i ocenu 1 i ocenu 5: veoma napredna je u tri poglavlja (pravo privrednih društava, transevropske mreže, nauka i istraživanje), dobro pripremljena u još šest, među kojima su slobodno kretanje robe, zaštita potrošača i carinska unija, a u ranoj fazi je u tri. Najbolje su ocenjeni klasteri Zelena agenda i održiva povezanost (3,25) i Unutrašnje tržište (3,11), a najslabije Resursi, poljoprivreda i kohezija (2,40).
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Ovaj raspon pokazuje da je Turska sa Unijom ekonomski duboko povezana, ali politički sve dalja. Tamo gde se odnos meri trgovinom i standardima proizvoda, ocene su visoke. Ne treba zaboraviti da je Turska deo i Carinske unije EU već više decenija, što stvara neminovno bliske veze između dveju strana. Ipak, tamo gde se meri vladavinom prava, ocena je najniža moguća: poglavlje 23 (pravosuđe i osnovna prava) ima ocenu 1, što je najniži rezultat u tom poglavlju među svim kandidatima, a Komisija beleži da je nazadovanje nastavljeno. Zato nije iznenađujuće da je Marta Kos nazvala državom koja sistemski nazaduje (engl. backslider)
Gde leže ključni problemi?
Pre svega, postoji "ozbiljna zabrinutost" EU zbog nastavka pogoršanja demokratskih standarda, vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i poštovanja osnovnih prava nije otklonjena. Pre svega, Komisija opisuje da je pravosuđe pod kontrolom izvršne vlasti. Savet sudija i tužilaca (HSK) sastavljen je pretežno od političkih imenovanih lica i nema članove koje biraju kolege, a pravosuđe "selektivno" deluje protiv opozicije. Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava ocenilo je u avgustu da strukturni nedostaci "verovatno olakšavaju" uticaj izvršne vlasti na sudske odluke, a pritvor ekonomiste i aktiviste Osmana Kavale nazvalo je "flagrantnim uskraćivanjem pravde".
Pritisak ove vrste se vidi u svim sferama društva. Na primer, suđenje gradonačelniku Istanbula Ekremu Imamoglu počelo je 9. marta, a optužnica predviđa kaznu do 2.430 godina zatvora. U maju je žalbeni sud poništio kongrese opozicione CHP. Od 1. septembra 2025. suspendovano je ili uhapšeno 22 gradonačelnika CHP, a samo dva slučaja odnose se na gradonačelnike vladajuće AKP. Pritisak se prenosi i na medije. Komisija ocenjuje da okruženje za novinare i medije ostaje restriktivno, uz stalna samovoljna hapšenja, pritvaranja, krivična gonjenja i osude (čak 74 novinara) često zbog široko definisanih krivičnih dela poput dezinformisanja, klevete i optužbi povezanih sa terorizmom.
I spoljna politika je još jedan od izazova. Iako dolazi do intenzivnijeg dijaloga sa EU na visokom nivou - kao i dubljom saradnjom na poljima klime, nauke i istraživanja, ekonomije, trgovine i povezanosti - Turska nije uskladila politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a usklađenost sa izjavama visokog predstavnika i odlukama Saveta o sankcijama iznosi tek 4%. Turska ne samo da nije uvela sankcije Rusiji, već se od nje, iako delimično sarađuje s EU, i traži da hitno pojača napore da spreči njihovo zaobilaženje preko svoje teritorije. Na kraju, Turska i dalje odbija da prizna Republiku Kipar i zalaže se za rešenje sa dve države, a Komisija izričito vezuje dalje produbljivanje odnosa, uključujući modernizaciju carinske unije, za napredak u kiparskom pitanju
Šta dalje?
Iako je tehnički na višem nivou spremnosti za članstvo od Ukrajine i Moldavije, Turska nema mapu puta (engl. roadmap) zbog činjenice da se radi o zarobljenoj državi. U skladu sa time, Savet je decembra 2024. potvrdio da nijedno novo poglavlje ne može biti otvoreno ni zatvoreno, te zato Unija bira drugi put koji podrazumeva ponovno "postepeno, srazmerno i reverzibilno" razvijanje odnosa sa Turskom usled činjenice da se radi o značajnom geostrateškom partneru. Sa ciljem da ograniči demokratsko nazadovanje, u narednoj godini EU će insistirati na elementima koji uključuju:
- nezavisno pravosuđe, reformu Savet sudija i tužilaca i sprovođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava, uključujući slučaj Kavala;
- puštanje novinara, branilaca ljudskih prava i advokata iz pritvora i reviziju zakona o terorizmu;
- sprovođenje Izjave EU i Turske iz 2016. koja se odnosi na produbljivanje saradnje na polju migracija i obustava unilateralnih prekida saradnje na tom polju;
- sprečavanje zaobilaženja sankcija Rusiji i smirivanje tenzija u istočnom Mediteranu.