Tokom izveštajnog perioda Kišinjev je otvorio čak četiri od šest klastera: Osnove (15. juna), Spoljne odnose (14. jula) te Unutrašnje tržište i Konkurentnost i inkluzivni rast (13. oktobra). Uz Crnu Goru, Albaniju i Ukrajinu, Moldavija je dobila i indikativnu mapu puta (engl. roadmap), a sama je postavila cilj da pregovore zaključi do 2028. i postane članica 2030. godine. Istovremeno, Komisija upozorava da se ova zemlja suočava sa "višestrukim pritiscima Rusije", dodajući kako se broj kršenja vazdušnog prostora do jeseni 2026. više nego udvostručen u odnosu na 2025. U nastavku više o tome šta pokazuju brojke, gde leže ključni problemi i šta se može očekivati u narednom periodu.
Šta brojke kažu?
Kada se ocene Komisije prevedu u brojčane vrednosti na skali od 1 do 5, prosečna pripremljenost Moldavije iznosi 2,85. To je šesti rezultat među devet kandidata, ispred Ukrajine (2,50), Gruzije (2,11) i Bosne i Hercegovine (1,67), a iza Turske (2,91), Srbije (3,14) i Severne Makedonije (3,14), Albanije (3,32) i Crne Gore (3,98). Ipak, Moldavija može biti i te kako zadovoljna rezultatom, pogotovo ako se uzme u obzir da nikada do tada nije imala skok od čak 0,41 -- jer je prošle godine imala ocenu 2,44, dok je Ukrajina napredovala za manje od 0,15, na primer.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Zapravo, ocena je porasla u 23 od 33 poglavlja, u deset je ostala ista, a ni u jednom nije pala. Najveći skokovi, od po jednog poena, zabeleženi su u poglavlju o pravu poslovnog nastanjivanja i slobodi pružanja usluga (3), digitalnoj transformaciji i medijima (10), preduzetništvu i industrijskoj politici (20) i pravdi, slobodi i bezbednosti (24), koja su sa nivoa izvesne pripremljenosti prešla na umerenu. Poglavlje o pravosuđu i osnovnim pravima (23) poraslo je za pola poena. Dobar nivo pripremljenosti i dalje imaju tri poglavlja: energetika (15), carinska unija (29) i spoljna i bezbednosna politika (31). Drugim rečima, za samo godinu dana Moldavija uspeva da napravi i te kako vidljive iskorake.
Slično pokazuju i klasteri. Osnove su porasle sa 2,00 na 2,50, Konkurentnost i inkluzivni rast sa 2,56 na 3,06, Unutrašnje tržište sa 2,39 na 2,83, a Zelena agenda i održiva povezanost sa 2,38 na 2,75. Resursi, poljoprivreda i kohezija porasli su skromnije, sa 2,40 na 2,60, dok su Spoljni odnosi, sa 3,50 na 3,75, najbolji klaster. Pri tome su upravo Osnove, i pored značajnog rasta, ostale najslabije ocenjen klaster, što pokazuje da će upravo u toj oblasti biti presudan napredak u narednom periodu ukoliko Kišinjev planira i da realizuje svoju ambiciju da ostvari članstvo u Uniji do kraja decenije.
Gde leže ključni problemi?
Iako se najvažniji preostali posao odnosi na vladavinu prava, činjenica je da je Moldavija krenula u dobrom pravcu. Tako, na primer, Komisija ocenjuje da je Moldavija ostvarila "dobar napredak" u reformi pravosuđa: provera (engl. vetting) svih sudija na rukovodećim položajima je završena, a odbori za izbor i ocenjivanje sudija i tužilaca su u punom sastavu sa proverenim članovima. Ipak, upozorava se da Vrhovni sud još ne radi punim kapacitetom, a potrebno je smanjiti "značajan broj upražnjenih mesta" u pravosuđu i poboljšati stopu rešavanja predmeta. U borbi protiv korupcije praksa je poboljšana i raste broj krivičnih gonjenja, ali su i dalje potrebni napori da se istrage pretvore u presude, uključujući i na visokom nivou.
Drugi izazov tiče se spoljašnjih pritisaka i političke polarizacije. Komisija konstatuje da je Moldavija i dalje izložena visokom nivou stranog mešanja "bez presedana", da su kršenja vazdušnog prostora od strane Rusije više nego udvostručena i da se zemlja suočava sa prekidom isporuke električne energije iz Pridnjestrovlja. Septembarski parlamentarni izbori 2025. potvrdili su rastuće proevropsko raspoloženje, ali ostaje primetan stepen polarizacije. Komisija ipak ocenjuje da Moldavija uprkos pritiscima nastavlja sa EU reformama i jača demokratsku otpornost.
Šta dalje?
Vredi posebno naglasiti da je mapa puta za Moldaviju znatno ambicioznija nego za Ukrajinu i obuhvata sledeće korake:
- do kraja 2026: otvaranje preostala dva klastera, Zelena agenda i održiva povezanost (klaster 4) i Resursi, poljoprivreda i kohezija (klaster 5), jer Komisija smatra da je Moldavija ispunila potrebne uslove;
- u dogledno vreme: ispunjavanje prelaznih merila (engl. interim benchmarks) u poglavljima o vladavini prava, što je uslov za zatvaranje poglavlja; Komisija ocenjuje da je Moldavija u tome "dobro odmakla" i predstaviće Savetu izveštaj o proceni uz nacrt privremene zajedničke pozicije;
- prvo polugodište 2027: prioritet za privremeno zatvaranje ima devet poglavlja;
- drugo polugodište 2027: još 16 poglavlja može biti zatvoreno;
- Ako se ovaj raspored ostvari, do kraja 2027. godine bilo bi sa Moldavijom zatvoreno čak 25 od 35 poglavlja, što pokazuje koliko Komisija veruje u tempo Moldavije. To bi bio istorijski poduhvat ako bi Kišinjev za samo godinu dana uspeo da napravi iskorak ove vrste.