Crna Gora je ostvarila dobar napredak u svim poglavljima o kojima trenutno pregovara sa Evropskom unijom, ali postoje i neke prepreke koje treba rešiti, stoji u godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku Crne Gore koji se danas predstavlja u Briselu.
Kako se navodi, konstatuje se dobar napredak u ključnim poglavljima 23 i 24. Brisel ističe da je okončanje ustavnih izmena, konkretno onih koje se odnose na ukidanje imuniteta i uvođenje provere integriteta za članove Vlade, najvažnija preostala obaveza.
Evropska komisija takođe ukazuje da treba postići bolje rezultate u istragama, krivičnim gonjenjima i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije, posebno one na visokom nivou, s obzirom na to da je broj pravosnažnih osuđujućih presuda i dalje prilično mali.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Postoji i hitna potreba za jačanjem kapaciteta i poboljšanjem uslova rada u Specijalnom državnom tužilaštvu, Specijalnom policijskom odeljenju i Specijalnom odeljenju Višeg suda u Podgorici.
Iako je premijer Milojko Spajić nedavno najavio da bi od januara mogle da se povećaju plate, Komisija upozorava da bi "Evro model" mogao da ugrozi održivost javnih finansija i spoljnu ravnotežu, te napominje da je, nakon konsultacija sa relevantnim akterima, neophodna detaljnija procena.
Treba ograničiti javnu potrošnju
Brisel navodi da je budžetski deficit Crne Gore prošle godine premašio planirani nivo, kao i da fiskalne ranjivosti i dalje postoje usled visokog nivoa obaveznih rashoda i značajnih potreba za refinansiranjem duga.
Shodno tome, Evropska komisija sugeriše da bi Vlada trebalo da ograniči javnu potrošnju kao i ukupna izdvajanja za zarade u javnom sektoru u srednjoročnom periodu, te da sprovede mere za povećanje prihoda kako bi se osiguralo poštovanje fiskalnih pravila.
U izveštaju se kaže da je Evropska komisija pripremila mapu puta za zemlje koje su najdalje odmakle u procesu pristupanja, a to su pored Crne Gore Albanija, Ukrajina i Moldavija.
Prema planu, Crna Gora treba da zatvori preostala pregovaračka poglavlja tokom međuvladinih konferencija u novembru i decembru, dok bi nacrt Ugovora o pristupanju trebalo da bude finalizovan do proleća naredne godine.
Crna Gora nastavlja da zatvara poglavlja
U međuvremenu, Crna Gora je usvojila i dostavila sve završne pregovaračke pozicije, čime je završila ključni deo posla u pripremi preostalih pregovaračkih poglavlja za zatvaranje.
Dalji koraci sada zavise od evropskih partnera i država članica Evropske unije, poručila je ministarka evropskih poslova Maida Gorčević na 23. sastanku Zajedničkog konsultativnog odbora EU i Crne Gore (ZKO), održanom u Briselu.
Ministarka je podsetila da je privremeno zatvoreno 21 pregovaračko poglavlje, od čega čak 18 od decembra 2024. godine. Samo tokom ove godine zatvoreno je devet poglavlja, što predstavlja najveći godišnji rezultat od početka pregovora.
Crnu Goru već 6. novembra u Briselu očekuje nova Međuvladina konferencija o pristupanju Evropskoj uniji, 30. po redu, na kojoj je predviđeno privremeno zatvaranje Poglavlja 1 - Sloboda kretanja robe što se odnosi na energetiku, transportnu politiku, bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku, oporezivanje i slobodno kretanje robe.
Zatvaranje preostalih poglavlja predviđeno je za decembar, uključujući ona koja se tiču finansijskih usluga, regionalne politike, životne sredine i klimatskih promena, kao i spoljne, bezbednosne i odbrambene politike.
U tom periodu trebalo bi da budu zatvorena i ključna poglavlja 23 i 24, koja obuhvataju pravosuđe i osnovna ljudska prava, kao i pravdu, slobodu i bezbednost.
Crna Gora je ova poglavlja otvorila još 2013. godine, a ona su od posebnog značaja jer određuju ukupan tempo pregovora o pristupanju.
Odnosi sa Hrvatskom intenzivirani, sa "Srbijom povremeno napeti"
Kada je reč o odnosima sa susednim državama, u dokumentu se navodi da Crna Gora uglavnom održava dobre bilateralne odnose sa drugim zemljama iz procesa proširenja u regionu i sa susednim državama članicama EU, prenose Vijesti.
Kako se ističe, odnosi sa Hrvatskom su se "intenzivirali kroz tekući dijalog u cilju pronalaženja rešenja za otvorena bilateralna pitanja".
"Pored dijaloga na ministarskom nivou, održano je i nekoliko poseta i sastanaka na visokom nivou, uključujući i susret premijera na marginama Bledskog strateškog foruma i Samita Berlinskog procesa. Ove napore potrebno je dodatno nastaviti. Nakon pokretanja Sistema ulaska/izlaska EU (EES), u maju 2026. godine Hrvatska je izmenila svoj Zakon o strancima i najavila izdavanje nacionalne vize kako bi se olakšala prekogranična mobilnost profesionalnih vozača iz trećih zemalja, uključujući i Crnu Goru“, navodi se.
Naime, Zagreb je krajem januara 2025. godine blokirao zatvaranje poglavlja 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) u pregovorima Crne Gore sa EU. Zagreb traži da Crna Gora reši pitanja obeštećenja logoraša, pronađe 14 nestalih iz Domovinskog rata, procesuira ratne zločine, reši imovinsko-pravna pitanja hrvatskih porodica koje su u Crnoj Gori ostale bez imovine, nastavi razgovore o pomorskoj granici i vrati školski brod "Jadran".
Usvajanjem odluke o legalizaciji spomen-ploče u Morinju, kao i odluke o promeni imena bazena u Kotoru (koji se donedavno zvao "Zoran Džimi Gopčević", a sada "Petar II Petrović Njegoš"), rešen je deo spornih pitanja sa Hrvatskom.
Kada je reč o odnosima sa Srbijom, u izveštaju se navodi da su oni generalno stabilni, iako povremeno dolazi do tenzija, kao što je bio slučaj povodom 20. godišnjice obnove crnogorske nezavisnosti, nakon izjava tadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića kojima je osporavao legitimitet nezavisnosti Crne Gore.
"Srbija redovno podržava prosrpske grupe u Crnoj Gori, što je posebno došlo do izražaja tokom protesta u Botunu u decembru 2025. godine. Rasprave o statusu Srba, srpskom jeziku, ulozi Srpske pravoslavne crkve i navodnom mešanju Srbije u unutrašnje stvari, uključujući i medijski prostor Crne Gore, i dalje traju. Nakon smrti osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u avgustu 2026. godine, došlo je do značajnih političkih tenzija nakon što je predsednik Skupštine (Andrija Mandić) izrazio saučešće Mladićevom sinu", dodaje se.
Navodi se da su odnosi sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Kosovom*, Severnom Makedonijom, Italijom i Moldavijom dobri, uz napomenu da su povremeni događaji u entitetu Republika Srpska u Bosni i Hercegovini izazvali oštre reakcije visokih crnogorskih zvaničnika.
Navodi se i da je Crna Gora nastavila da pruža nedvosmislenu podršku Ukrajini, uključujući humanitarnu i vojnu pomoć.
(EUpravo zato)