- Fon der Lajen je najavila jače povezivanje EU i Kanade, pa čak i mogućnost da Kanada postane prva pridružena članica Unije.
- Komisija priprema stroža pravila za društvene mreže: zabranu za mlađe od 13 godina i ograničene naloge za uzrast od 13 do 15 godina.
- Predložila je i 'evropski član 4' za hibridne pretnje, uz koordinisan odgovor članica i novi bezbednosni savet.
Kao i svake godine, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stala je za govornicu Evropskog parlamenta i predstavila kako vidi stanje Unije, bilans protekle godine i prioritete za period pred nama.
Govor je bio poduži i obuhvatio gotovo sve, od konkurentnosti, energije i klime, preko Ukrajine i Bliskog istoka, do veštačke inteligencije i demokratije.
Zato ga i nema mnogo smisla prepričavati od početka do kraja, pogotovo ako se uzme u obzir da je većina ovih tema već dugo na agendi Unije.
Ono što, međutim, ima praktičnu vrednost jeste izdvojiti tri tačke na kojima je Fon der Lajenova otišla korak dalje nego ranije – makar u pogledu konkretnosti predloga ili stepena insistiranja na njima.
Kanada kao prva pridružena članica
Ovo je svakako bilo najveće iznenađenje govora. Kanadski premijer Mark Karni bio je poseban gost u sali, a Ursula Fon der Lajen je iskoristila njegovo prisustvo da najavi podizanje odnosa EU i Kanade na novi nivo.
Ideja je da se od CETA sporazuma (Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum) pređe ka "Savezu za budućnost", koji bi obuhvatio inteligentnu proizvodnju, tehnološku saradnju, povezivanje odbrambenih industrija, Arktik, energiju, kritične sirovine i baterije, kao i veštačku inteligenciju, kvantne tehnologije, sajber i ekonomsku bezbednost.
Povrh svega toga, posebno je odjeknula najava da želi da otvori vrata tome da Kanada postane prva "pridružena članica" EU.
Fon der Lajen, međutim, nije objasnila šta bi takav status pravno podrazumevao, niti po čemu bi se takav status razlikovao od toga što su države Zapadnog Balkana već pridružene Uniji.
Upravo zato ova najava za sada više otvara pitanje da li Unija pokušava da razvije novu kategoriju političkog povezivanja za bliske partnere nego što daje odgovor kako bi ona u praksi funkcionisala.
Društvene mreže pod strožim pravilima
O zaštiti dece na internetu govorilo se i ranije, ali je sada napravljen iskorak od opšte namere ka vrlo konkretnim pragovima. Komisija je najavila EU KIDS Act, prema kojem društvene mreže ne bi bile dostupne mlađima od 13 godina, dok bi deca od 13. do navršene 15. godine mogla da koriste samo ograničene naloge koje uspostavljaju i nadziru roditelji, uz ograničene funkcije i vreme korišćenja. Za korisnike od 15. do 18. godine platforme bi morale da obezbede bezbedan dizajn.
Važna je i promena logike: teret dokazivanja trebalo bi da se prebaci na platforme, koje bi morale da pokažu da su bezbedne za maloletnike. Uz to, Komisija za jesen najavljuje i širi Digital Fairness Act, usmeren i na zavisničke obrasce dizajna koji ne pogađaju samo decu. Drugim rečima, tema više nije samo roditeljska kontrola već evropska regulacija načina na koji platforme dolaze do najmlađih korisnika.
Ove mere prate pravac kojim je Španija pod vođstvom Pedra Sančeza već krenula, dok istovremeno dodatno naglašavaju razliku između evropskog regulatornog pristupa i znatno deregulacionijeg kursa administracije Donalda Trampa prema velikim tehnološkim kompanijama.
"Evropski član 4" za hibridne pretnje
Naravno, Ukrajina i evropska odbrana ostale su među centralnim temama. Novina, međutim, predstavlja predlog za uvođenje mehanizma koji bi trebalo da prati logiku člana 4 NATO-a. Fon der Lajen ga naziva "evropskim članom 4" – hitnim bezbednosnim protokolom za incidente koji ostaju ispod praga oružane agresije, ali predstavljaju ozbiljnu pretnju nacionalnoj bezbednosti. Ako bi ga aktivirala jedna članica, sve države članice bi se okupile kako bi koordinisale odgovor, odvratile dalju eskalaciju i ublažile posledice.
Uz to je najavila ideju Evropskog saveta za bezbednost, u koji bi bili uključeni i partneri poput Kanade, Norveške, Ukrajine i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i novi Evropski instrument za ključne strateške kapacitete, usklađen sa NATO-om. Suština je da se ojača evropski odgovor na hibridne pretnje i istovremeno razviju sposobnosti bez kojih nema kredibilne odbrane.
Ipak, treba imati u vidu da je predsednica Komisije bila dovoljno obazriva da ne ide toliko daleko da predloži novi mehanizam po uzoru na član 5 NATO-a, koji podrazumeva kolektivnu odbranu u slučaju oružanog napada.
Može se postaviti i pitanje gde je tu politika proširenja. Iako sama reč enlargement zaista nije upotrebljena, tema nije u celosti izostala. Fon der Lajen je eksplicitno pomenula Ukrajinu, Moldaviju i Zapadni Balkan i poručila da njihova budućnost leži unutar Unije.
Još konkretnije, najavila je da će Komisija uskoro predstaviti mape puta za kandidate koji su najviše odmakli, uz ponavljanje da proces ostaje zasnovan na zaslugama i da poštovanje evropskih vrednosti nije predmet pregovora. Ako se uzme u obzir koliko je tema predsednica Komisije morala da obuhvati, nije iznenađujuće što proširenje nije dobilo više prostora.
Iako to može biti razočaravajuće, važnije je da će Komisija pod njenim vođstvom uskoro predstaviti svoju širu viziju buduće politike proširenja, prema najavama, već 30. septembra.