Sada je zvanično, Hrvati na birališta izlaze 29. decembra. Tako je odlučila Vlada ove zemlje na današnjoj sednici.
28. novembra Odluka stupa na snagu a počinje da teče i rok za prikupljanje potpisa za kandidaturu.
"Od dana raspisivanja pa do dana održavanja izbora mora da prođe najmanje 30 dana i zato je Vlada odredila nedelju 29. decembar", rekao je ministar pravosuđa, uprave i digitalne transformacije Damir Habijan.
Da bi se mogli kandidovati za Pantovčak i kako bi se njihovo ime moglo naći na izbornim listićima, kandidati od ponoći 29. novembra imaju 12 dana da prikupe potpise 10.000 punoletnih građana Republike Hrvatske.
Svaki birač svojim potpisom može podržati samo jednog kandidata, a potpisi se prikupljaju na obrascima Državnog izbornog povereništva pa se njima i predaju.
Po isteku 12 dana za prikupljanje potpisa, DIP ima rok od 48 sati za proveru potpisa i objavu liste valjanih kandidata.
To pak znači da od 13. decembra počinje i službena izborna kampanja, koja može trajati do ponoći 28. decembra, odnosno 24 sata pre održavanja izbora, kada nastupa izborna tišina.
U subotu i nedelju, na dan održavanja izbora, zabranjena je bilo kakva promocija, objavljivanje prethodnih rezultata ili procena rezultata.
Drugi krug 12. januara, trenutno 12 potencijalnih kandidata
Ako nijedan kandidat u prvom krugu ne osvoji većinu glasova svih birača koji su glasali, drugi krug sa dva kandidata koji su osvojili najviše glasova održaće se za dve nedelje, odnosno 12. januara.
"Izbori su 29. decembra jer smo smatrali da je bolje prvi krug održati između Božića i Nove godine, kako bi se drugi krug održao u što mirnijem periodu, daleko od praznika", kazao je juče novinarima u Saboru premijer Andrej Plenković objašnjavajući zašto se Vlada između dva datuma (22. i 29. decembra) odlučila za ovaj kasniji.
Predsedniku Republike Zoranu Milanoviću petogodišnji mandat istječe 18. februara 2025. Ima pravo da se kandiduje za još jedan mandat, što je i najavio, a trenutno je još 11 kandidata izrazilo nameru da se kandiduje za funkciju predsednika države.
To su nezavisni Dragan Primorac, koga podržavaju HDZ i Domovinski pokret, nezavisna Marija Selak Raspudić, Ivana Kekin, kandidatkinja stranke Možemo!, Branka Lozo u ime nove stranke DOMiNO i Mostov Miro Bulj.
Tu su i advokat i istoričar Tomislav Jonjić, predsednik Autohtone - HSP Dražen Keleminec, predsednik stranke Pravo i pravda Mislav Kolakušić, preduzetnik Niko Tokić Kartelo, Anton Filić, bivši novinar Večernjeg lista i bivši predsednik Sindikata novinara Hrvatske, kao i nezavisna Aurora Vajs.
Osim u Hrvatskoj, hrvatski birači predsednika Republike biraće i u 50-ak država širom sveta, a pre pet godina birali su ga u njih 47.
Novoizabrani predsednik ili predsednica stupa na dužnost poslednjeg dana mandata predsednika kojem ističe mandat.
(M.A/EUpravo zato/index.hr)