Na svake četiri godine domaći medijski prostor od oktobra do početka novembra okupira tema američkih izbora. Srbija nije jedina država u kojoj se to dešava, jer ishod ovog političkog nadmetanja ima uticaja na brojne oblasti.
Koji predsednik će vladati Amerikom i koji će biti odnos stranaka u Kongresu ima uticaja na teme od ekonomske i trgovinske politike, preko energetike i klimatskih promena do političke stabilnosti čitavih regiona i stanja država koje su zahvaćene ratovima.
U tom smislu i Zapadni Balkan jeste region na koji će uticati ovogodišnji izbori, odnosno preciznije rečenoizborna pobeda Donalda Trampa i preuzimanje Senata od strane republikanaca, a možda i Predstavničnog doma.
Rezultati ovogodišnjih izbora govore da će novi-stari američki predsednik imati solidno jak mandat, jer će barem do 2026. imati solidnu senatsku većinu, a i ostvarena pobeda u ukupnom broju glasova daje legitimitet. Dok je Donald Tramp od 2016. do 2020. godine vladao pomoću pobede sa ukupnim brojem glasova manjim od Hilari Klinton, što je navelo mnoge da mu spore legitimitet, danas to nije slučaj. On će kao lider do pred kraj 2026. imati prostora da vodi svoju politiku bez previše barijera, a možda i do 2028. u slučaju da njegova stranka odbrani kongresnu većinu od demokrata. Zbog toga će se većina politike prema Srbiji voditi od strane republikanaca i bez previše kompromisa sa demokratama.
Za početak, važno je pratiti koje će ličnosti Donald Tramp odabrati da budu deo njegovog kabineta, jer će to govoriti o smeru njegove spoljne i bezbednosne politike. Veliki problem u ovoj kadrovskoj selekciji je što je spomenuti američki lider bio u konstantnom sukobu sa establišmentom svoje stranke. Visokokvalifikovani profesionalci iz Republikanske stranke su zato kroz prethodne godine napuštali stranku i kao članovi i kao simpatizeri. Pojedini su danas u Demokratskoj stranci ili njenoj široj orbiti, dok su pojedini poput Džona Boltona, Suzan Kolins ili Mita Romnija protivnici Trampa, ali u republikanskim krugovima. To je ostavilo Donaldu Trampu mnogo više lojalnih kadrova na raspolaganju, ali mnogo manje kompetentnih.
Uticaj na Srbiju
Međutim, u slučaju Srbije to ne mora da nužno da ima negativne efekte, jer može dovesti do dolaska kadrova koji nemaju negativna predubeđenja o Srbiji iz 1990-ih. U slučaju pozicije državnog sekretara, koja obuhvata spoljne poslove, govori se o ličnostima poput Ričarda Grenela, sa kojima zvaničnici Srbije imaju izgrađene određene odnose. Taj scenario bi u velikoj meri olakšao odnose između dve države, iako bi trebalo naglasiti da su odnosi dve zemlje unapređeni i u periodu administracije Džoa Bajdena. Primer je skoriji sporazum o energetici koji će olakšati nabavku gasa za Srbiju i investicije američkih kompanija iz ove oblasti u našoj zemlji. On je već dao određene rezultate, jer je u Srbiju došla jedna velika američka kompanija sa ciljem otvaranja velikih solarnih farmi.
Trebalo bi očekivati i slične poteze u okviru Trampove administracije, jer se pitanje diversifikacije snabdevanja gasom našlo i u Vašingtonskom sporazumu iz 2020. godine. Iako je ovaj sporazum ponuđen od strane republikanske administracije u velikoj meri sadržao odredbe koje se tiču pitanja Kosova, on je sadržao i druga pitanja kojih se pridržavala i Bajdenova administracija.
Energetika će bitni jedna od važnijih, jer su cene foslinih goriva sa početkom rata u Ukrajini skočile svuda u svetu, a Republikanska partija ima mnogo jače veze sa industrijom fosilnih goriva od demokrata. U tom smislu pitanje američkog izvoza energenata i suzbijanja ruskog uticaja u ovoj oblasti je važnije republikancima od dosadašnje Bajdenove administracije.
Odnosi sa Kinom
Pitanje koje će Donaldu Trampu takođe biti važno su odnosi prema Kini, ali iz dva različita ugla. U slučaju Kine primetno je sa jedne strane smanjenje polarizujuće retorike kod republikanaca u poređenju sa 2016. ili 2020. godinom. Deluje da su sada Trampovi krugovi dosta otvoreniji prema određenim političkim dogovorima sa Pekingom i manje entuzijastični oko podrške Tajvanu, ali za to nema još uvek čvrstih garancija. Govori se da bi poziciju savetnika za nacionalnu bezbednost mogao da preuzme Elbridž Kolbi, a on nije blagonaklon prema Kini.
Na drugoj strani, novi predsednik najavljuje ogromne carine prema skoro svim uvoznim proizvodima, ali najviše onima koji dolaze iz Kine. Neki od procenata carina koje je Tramp navodio u kampanji idu i do trocifrenih, što izvesno može da izazove svetske ekonomske potrese. To je veoma važno za Srbiju, jer je naša država među prvima u Evropi po novim kineskim investicijama i kreditima, a od skorije ima i ugovor o slobodnoj trgovini sa ovom državom. To će izvesno privlačiti pažnju Trampovih kadrova iz negativnog ugla, a na to bi trebalo obratiti pažnju.
Pregovori Beograda i Prištine
U sferi pregovora Beograda i Prištine mnogi očekuju da ćepozicija Srbije biti bolja nego u vreme Bajdenove administracije. To je donekle moguće, jer su se pojedine ličnosti iz Republikanske partije isticale po svojim kritikama postupaka Albina Kurtija, a postoje glasine da je prvu vladu Kurtija opozicija srušila pomoću Ričarda Grenela. Takođe, ono što će izvesno biti naglašeno od strane Beograda je i to što je Albin Kurti podržao Trampovu protivnicu Kamalu Haris u kampanji.
Spekuliše se u domaćim medijima i povratak pitanja podele Kosova kao rešenja, ali je to manje verovatno očekivati u trenutnom političkom kontekstu i zbog velikog protivljenja Evropske unije.
Izvesno narušeni odnosi Evropske unije i Vašingtona sa dolaskom Trampa će takođe komplikovati spoljnu politiku Srbije i kada se radi o Kosovu i kada se radi o drugim pitanjima. Ukoliko oni zbog carinskih i bezbednosnih neslaganja budu lošiji, Srbija će možda morati da balansira između dve sile, a to će biti teško jer je trgovinska razmena Srbije i EU oko 40 milijardi dolara, a sa Sjedinjenim Državama jedva preko milijardu dolara.
Ukupno gledano, može se reći da će odnosi Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, uz sve prepreke, nastaviti postepeno da se poboljšavaju. To će biti kontinuitet u odnosu na prethodnu administraciju koja je uložila vreme u ovu temu.
U istraživanju domaćeg javnog mnjenja organizacije Novi treći put iz aprila ove godine, čak 33 odsto ispitanika navelo je da bi imali bolje mišljenje o Sjedinjenim Državama ako Donald Tramp postane predsednik, kao i 15 odsto njih ako američki predsednik poseti Srbiju. U tom smislu sam dolazak Trampa na vlast će verovatno u određenom procentu poboljšati mišljenje o Americi o Srbiji, a za dalje odnose i mišljenje naših građana o njima zavisiće direktna politika i dalje odluke njegove administracije koje će biti ključno pratiti.