Marta Kos nova komesarka za proširenje i susedstvo: Otkrila je koje zemlje regiona imaju realne šanse da prve uđu u EU

Kandidati za neke od najviših funkcija u EU suočili su se sa saslušanjima u Parlamentu. Danas je saslušana Marta Kos, slovenačka kandidatkinja za mesto komesara za susedstvo i proširenje. Šta će biti njeni prioriteti?

Printscreen/europarl.europa.eu Marta Kos, slovenačka kandidatkinja za Komesara za susedstvo i proširenje danas je na saslušanju pred poslanicima Evropskog parlamenta

U Evropskom parlamentu počela su saslušanja kandidata za komesare kako bi se procenile njihove kvalifikacije, a svih 26 kandidata pred odborima EP biće saslušano do 12. novembra.

Danas je na saslušanju bila Marta Kos, slovenačka kandidatkinja za komesara za susedstvo i proširenje.

Kako je prenela STA pozivajući se na neimenovane izvore iz političke grupacije Obnovimo Evropu, Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta odobrio je kandidaturu Marte Kos iz Slovenije za komesara za proširenje.

"Slovenačka kandidatkinja za komesara EU za proširenje Marta Kos dobila je zeleno svetlo Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta nakon današnjeg saslušanja", navela je STA.

Marta Kos će biti važna figura za sve zemlje koje su u čekaonici za ulazak u Evropsku uniju, kao i za one koje brine migranstka politika.

Kos je u svom uvodnom govoru današnjeg saslušanja naglasila da će sa svim iskustvom i znanjem koje donosi sa mesta ambasadorskih funkcija i spoljnopolitičke ekspertize, pomoći svim zemljama kandidatima da se što pre reformišu i napreduju na putu evrointegracija.

 "Zahvalna sam na mogućnosti da vam saopštim svoju viziju o proširenju i susedskoj politici. Nikada neću zaboraviti momenat kada je moja zemlja, Slovenija, postala članica EU. To je bio trenutak koji nam je svima ulio novu energiju, snagu i nove mogućnosti. Iz tog ugla, želim da sve zemlje kandidati osete šta im lčlanstvo može doneti i da i pre ulaska osete benefite članstva", rekla je na samom početku Marta Kos.

Kako je istakla, vrednosti EU su ključne i njih se moraju držati i poštovati ih sve zemlje kandidati, jednako kao što to čine i punopravne članice.

Sve zemlje kandidati moraju ispuniti kriterijume, moraju da sarađuju, da pre svega izvrše unutrašnje reforme koje se odnose na poštovanje i vladavinu prava, demokratije i sloboda, borbu protiv korupcije i usklađivanje spoljnih politika sa politikom EU.

"Moj fokus će biti na tome da im pomognemo i da ih podržimo. Biću tu da ih saslušam i pružim podršku i verujem da zejdničkim naporima možemo da napredujemo. Takođe, ove zemlje kandidati moraju osetiti i podršku zemalja članica. Stvar je u međusobnom poverenju, a ja ću se truditi da proces integracija ovih država učinim inkluzivnim i fer", navela je ona.

Kako je istakla, svaka članica će se ocenjivati na osnovu svojih ličnih zalaganja, korupcija i kršenje prava građana neće se tolerisati.

Ona je spomenula i Plan rasta za Zapadni Balkan kao mogućnost da građani regiona osete benefite i pre samog ulaska u EU. U tom kontekstu, ona je navela i da zemlje Zapadnog Balkana moraju izvršiti ono što su navele u Reformskim agendama, ili novac neće biti isplaćen

Kako je istakla, ova pomoć će ih ohrabriti na putu reformi, ali naglašava da preskakanja koraka neće biti, da će osetiti benefite članstva, što osećaju već sada, recimo po pitanju rominga, a zatim ono što donosi SEPA i jedinstveno tržište...

Takođe, ona se i u uvodnom delu, ali i kasnije, kada je odgovarala na pitanja poslanika, osvrnula na složenu geopolitičku situaciju i rat u Ukrajini, kao i kako on utiče na međunarodne politike, ali i proces integracija.

"Obećavam da ćemo podržati Kijev u naporima da se oporavi ali i da nastavi putem integracija. Isto važi i za Moldaviju, ali i za Gruziju u kojoj je unutrašnja politička situacija posebno komplikovana", navela je Marta Kos.

Ona je dodala da neće tolerisati iregularne migracije, kao i da će migraciona politika morati da se zasniva na poštovanju ljudskih prava s jedne, i da se oslanja na Pakt o migracijama, s druge strane. 

Bezbednost svih članica i budućih kandidata bloka je "ono što moramo da obezbedimo" i zbog toga će se pratiti i rad prihvatnih i povratnih centara za migrante.

"Takođe ono što naglašavam, nećemo tolerisati napade na novinare, ljudska prava i građane, jer demokratija nije samo u institucijama, ona je u kućama i srcu svih građana Evrope. Saslušaću sve, naročito mlade ljude i uključiti ta mišljenja u procese integracija susedske politike, jer smatram da je slušanje, saradnja i uvažavanje veoma važno. To su moji prioriteti i obećavam da ću se zajedno sa kolegama truditi da pomognem svima u zaštiti prava i sloboda", naglasila je.

Ona je obećala da će svim zemljama kandidatima dati podjednaku šansu za napredak u procesu, ali "da je na njima  koliki će taj napredak biti".

"Proširenje je sada opet istorijska mogućnost za ceo kontinet, a izgradnja bolje budućnosti za sve Evropljane je glavni postulat i misija bloka, sada više nego ikada", navela je ona.

Marta Kos je obećala poslanicima Evropskog parlamenta da će članice EU moći da postanu samo one zemlje, koje poštuju vrednosti Evropske unije.

"Geopolitičlka situacija je veoma složena, imaću u vidu sve specifičnosti svake države kandidata. Moramo da vodimo računa o integritetu svakog procesa integracije, da bude fer, a mi smo ti koji im moraju pomoći. Članstvo dolazi sa uslovima koji su striktni i svaka zemlja ih mora ispuniti. Pregovarački proces nije lak, a nadam se da ću moći da računam na pomoć svih vas", istakla je Kos i dodala da procesi integracija ne mogu biti žrtvovani zbog geopolitičke situacije.

Ona je više puta istakla da nije sve u ekonomiji, već da je pitanje vrednosti EU ključno.

"Pitanje je i za nas, kakvu EU želimo, ali glavno je to da sve počinje i završava se sa fundamentalnim vrednostima. Ekonomija je važna, ali bez očuvanja vrednosti unije ne vredi ništa. Zaštita sloboda i demokratije je ključna za nas", podvukla je ona.

Pitanje integracija zemalja Zapadnog Balkana

Kos je istakla da zna da postoje drugačija očekivanja od zemalja, te da se čini da proces evrointegracije  negde traje duže.

"Danas prvi put posle 10 godina imamo šansu da jednu ili dve zemlje dovedemo do kraja puta. Ja se nadam da će to biti do kraja 2026. godine za Crnu Goru ili 2027. za Albaniju. Što se tiče Srbije, mi smo ponovo pre par dana imali priliku da čujemo predsednika zemlje Aleksandra Vučića koji je rekao da je Srbija strogo na evropskom putu i da čini sve napore kako bi ubrzali proces evronetgarcija", navela je ona i dodala da se mora imati na umu i da se ne mogu porediti oni koji su sa procesom počeli kasnije - sa onima koji su u pregovarački proces ušli kasnije.

Po pitanju Kosova i Metohije i dijaloga Beograda i Prištine, ona je istakla da se dijalog mora nastaviti i pospešiti, kao i da se, ako sadašnji metodi nisu dali rezultate, moraju pronaći drugi.

Ona je naglasila da je saradnja u regionu preduslov i da se ona mora odvijati, a sve u cilju očuvanja mira i stabilnosti u regionu.

Ona je rekla i da u ovom trenutku ne može da govori o konretnim datumima kada bi ove zemlje mogle ući u EU, ali je obećala da će im pružiti svu potrebnu podršku da to bude što pre, u odnosu na svaku pojedinačno.

Što se tiče Severne Makedonije i izjava zvaničnika da se u procesu ne odmiče, ona je kazala da i u ovoj zemlji postoji veliki napredak, ali da mora još mnogo da se radi na polju demokratije, ljudskih prava, kao i usklađivanja spoljne politike.

Na pitanja o ruskom i kineskom uticaju u Srbiji i Republici Srpskoj, ona je kazala da je uverena da Srbija zna da joj je put u EU, te da mora da bude usklađena sa njenom politikom.

S druge strane, u Gruziji gde su izbori iznedrili problematičnu situaciju u pogledu demokratije i ljudskih prava, ona je imala poruku za narod ove zemlje:

"Gruzijcima poručujem da ne odustaju, a Vlada mora da pokaže da nastavlja da ide evropskim putem, da implementira prava. Mi smo spremni da ih podržimo i pripremili smo za njih paket pomoći. Ništa nije gotovo, od parlamenta tražim pomoć da pomognemo Gruziji", pojasnila je Marta Kos.

Borba protiv dezinformacija i napada na medije

Ona je dodala i da će se boriti protiv dezinformacija, da neće tolerisati napade na novinare, a da će se ocenjivati i sloboda medija, koja je, takođe, kako je istakla, jedna od osnovnih pretpostavki demokratije i vladavine prava.

Više poslanika joj je postavio pitanje o ranijim optužbama da je u prošlosti sarađivala sa tajnom službom Jugoslavije.

Kos je na to odgovorila da su to apsolutne laži i dezinformacije, a da njen angažman u sektoru spoljne politike, i njeni rezultati to i potvrđuju.

"Vladavina prava je baza onog što čini EU, držaćemo se vladavine prava u svakom pojedinačnom slučaju. Reforme i obeveze ukoliko ne budu ispunjene, jasno je da neće biti ni novca iz Plana rasta. Moramo da budemo transparentni, ja ću biti otvorena za sva pitanja i nadam se da ću dobro koordinirati između članica kandidata i vas", kazala je Kos.

(M.A./EUpravo zato)