Ceo svet danas čeka rezultate američkih predsedničkih izbora, koji su u ovom trenutku, prema anketama potpuno neizvesni.
Danas se takođe bira i novi saziv Kongresa i trećina Senata.
U nekim saveznim državama već se glasalo, pa je tako više od 78 milijuna ljudi dalo svoj glas pre izbornog dana u SAD. Trka je i dalje gotovo izjednačena, dok Kamala Haris na nacionalnom nivou ima 0.8% prednosti
Swing države
Prema informacijama Election Laba sa Univerziteta Florida svoj je glas već dalo više od 78 miliona Amerikanaca, što je gotovo polovina od njih 158,5 miliona koji su izašli na izbore 2020.godine.
Ankete najavljuju neizvesnu trku, posebno u sedam ključnih, takozvanih 'swing' saveznih država koje će pod sistemom američkog izbornog kolegijuma odrediti konačnog pobednika izbora.
Većina država tradicionalno je sklonija demokratima ili republikancima i tamo se pobednik zna unapred.
S druge strane, u fokusu kandidata najčešće su one savezne države u kojima bi pobedu mogao odneti bilo koji kandidat (takozvane swing states).
Sada je sedam takvih država i to: Pensilvanija (19 elektora), Džordžija i Severna Karolina (po 16), Mičigen (15), Arizona (11), Viskonsin (10) i Nevada (6), a u svima njima kandidati su po anketama unutar statističke greške.
Prema većini američkih medija, Harisova ima dosad gotovo sigurnih 226 elektora, a Trump 219.
Ukoliko pobedi u sve tri neizvesne države radničkog Pojasa rđe (Rust Belt) - Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu, Kamala Haris će postati predsednica.
Ukoliko izgubi neku od njih to će morati da nadomesti osvajanjem jedne iz Sunčanog pojasa (Sun Belt) Džordžije, Severne Karoline ili Arizone u kojima je Trump, prema anketama u neznatnoj prednosti.
Izgubi li, ipak, najveću od njih Pensilvaniju, moraće da osvoji dve, pa mnogi baš ovu državu smatraju ključnom za oba kandidata.
Istraživanje Ipsosa i Rojtersa krajem oktobra pokazalo je da birači pretnju demokratiji smatraju drugim najvećim problemom sa kojim se SAD suočava, nakon ekonomije.
Oči sveta uprte u Ameriku
Izbore u SAD nestrpljivo ne prate samo Amerikanci na čije će živote značajno uticati ishod,nego i čitav svet pogođen krizama i ratnim sukobima na koje SAD kao i dalje najmoćnija zemlja na svetu ima velik uticaj
Ali na te rezultate moglo bi se i pričekati. Ne zna se da li ćemo ih znati iste večeri, idućeg jutra, ili nekoliko dana ili sedmica kasnije.
Poređenja radi, prethodni predsednički izbori održani su 3. novembra, a Bajden je pobednikom proglašen tek 7. novembra.
Brzina obrade glasova zavisiće od rezultata. Ukoliko oni budu tesni, glasovi će se prebrojavati ponovo.
Takođe, na brzinu će uticati i broj prijavljenih nepravilnosti, kao i eventualne napetosti na biralištima.
(M.A./EUpravo zato/balkans.aljazeera.net)